Petak donosi promene?! Tramp objavio istorijski dogovor sa Iranom – svemu kumovala OVA velesila, Izrael nezadovoljan

- Brodovi sveta, pokrenite motore. Pustite naftu da teče!, rekao je Tramp, dodajući da će iranski program obogaćivanja uranijuma biti „trajno“ ograničen samo na nevojne svrhe. Međutim, još uvek nema dogovora o ovom pitanju. Strane još uvek pregovaraju o tome da li će Iran pristati na 20-godišnje zamrzavanje obogaćivanja uranijuma, dok je Tramp „naznačio da bi mogao da pristane na period od 15 godina“, objavio je Njujork tajms.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da su se strane dogovorile o uslovima privremenog mirovnog sporazuma. Ceremonija potpisivanja sporazuma održaće se u petak u Ženevi, u Švajcarskoj. Američki potpredsednik DŽ. D. Vens rekao je u nedelju da planira da prisustvuje ceremoniji, ali da bi mogao da prisustvuje i Tramp.

- Svakako planiram da budem tamo, ali bi i sam predsednik mogao biti tamo, rekao je Vens za Foks njuz. Dodao je da bi sporazum sprečio Iran da dobije nuklearno oružje, snizio cene energije i „fundamentalno transformisao Bliski istok u narednih 50 godina“. Treba podsetiti da je Vens od početka bio protiv rata sa Iranom.

Očekuje se da će Iran predstavljati njegov glavni pregovarač i predsednik parlamenta, Mohamed Halibaf, na sastanku koji će biti na najvišem nivou između iranskih i američkih zvaničnika od Iranske islamske revolucije 1979. godine. Međutim, mnogo toga još treba da se precizira.

Prema iranskoj novinskoj agenciji Mehr, privremeni mirovni sporazum od 14 tačaka uključuje obavezu SAD da okonča pomorsku blokadu u roku od 30 dana, povuče snage iz područja oko Irana i omogući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Nacrt takođe navodno poziva na oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine tokom 60-dnevnih pregovora, pri čemu će polovina sredstava biti dostupna pre početka pregovora. Međutim, Amerikanci kažu da će se o sankcijama razgovarati samo tokom 60-dnevnih pregovora, baš kao i o suspenziji sankcija iranskoj naftnoj i energetskoj industriji. Trampova administracija je ranije saopštila da će do bilo kakvog oslobađanja iranskog novca doći tek nakon što Iran ispuni određene uslove.

Prema sporazumu, SAD će se navodno obavezati da se neće mešati u unutrašnje poslove Irana, dok će se Iran navodno obavezati da neće razvijati nuklearno oružje. Iranski zvaničnik je rekao Rojtersu da je Iran pristao da održi nuklearni status kvo, uključujući i to da neće obogaćivati uranijum ili proširivati svoja nuklearna postrojenja, dok se ne postigne konačni sporazum. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči pohvalio je ulogu Saudijske Arabije u diplomatskom procesu „čiji je cilj okončanje nametnutog rata SAD i cionističkog režima protiv Irana i jačanje regionalnog mira i bezbednosti“. Aragčijeva pohvala Rijadu je znak spremnosti Irana da ublaži odnose sa Saudijcima, svojim najgorim rivalima posle SAD i Izraela.

Međutim, Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana objavio je u nedelju saopštenje u kojem se navodi da će „konačni pregovori biti odloženi dok se ne sprovedu obaveze druge strane prema memorandumu“. Šta su te obaveze i kako ih Iran tumači, pomoći će da se utvrdi da li će se ovaj sporazum poštovati, podsetio je Bi-Bi-Si, dodajući da je konačni mir i dalje pod znakom pitanja.

Međutim, cene nafte su pale nakon vesti o sporazumu. 

Da Iran računa na mir, pokazuje i najava da će sahrana vrhovnog vođe Alija Hamneija konačno početi 4. jula u Teheranu i završiti se ukopom 9. u severoistočnom gradu Mešhedu. Iranci ne bi ovo organizovali dok traje rat, jer će sahrani prisustvovati milioni vernika, kao i celokupno državno rukovodstvo, političko, versko i vojno.

Hamnei je ubijen 28. februara nakon više od tri decenije na čelu Islamske Republike. Na vlast je došao 1989. godine nakon smrti Ruholaha Homeinija, vođe Islamske revolucije, i više od tri decenije je konsolidovao teokratski sistem vladavine. Proširio je uticaj šiitskog sveštenstva i izgradio Korpus revolucionarne garde kao centralni stub države. Nasledio ga je sin Modžtaba, koji je ranjen i od tada se nije pojavljivao u javnosti.

Izrael, međutim, izgleda da je glavni gubitnik. Kako "Ynet" izveštava, pozivajući se na visokog izraelskog zvaničnika, izraelske vlasti su izuzetno nezadovoljne uslovima predloženog sporazuma i veruju da će biti kratkog veka. „Niko nije srećan zbog najavljenog memoranduma. Razumemo da je to loše za nas i šteti izraelskim interesima“, rekao je izvor. Prema rečima izraelskih zvaničnika, jevrejska država se ne smatra stranom sporazuma i nije se obavezala da neće napasti Hezbolah, čak i ako Amerika to od njih zatraži.

Bivši premijer Naftali Benet pokrenuo je oštar napad na celokupnu strategiju premijera Benjamina Netanjahua za postupanje sa iranskim režimom i njegovim posrednicima. U intervjuu za „Tajms of Izrael“, Benet je osudio „čitav pristup“ Netanjahua, kritikujući „ovaj veoma produženi rat“ na više frontova.

"Jerusalem Post" predstavlja dva glavna scenarija za budućnost Bliskog istoka. U slučaju sporazuma između Amerikanaca i Iranaca, sve na Bliskom istoku će se vratiti u normalu i doći će do stabilizacije. Sa završenim ratom, SAD mogu da rade na novoj eri u regionu i da se fokusiraju na druga pitanja u Evropi i Aziji. Sa otvorenim moreuzom, ekonomije regiona se poboljšavaju, a Izrael i zemlje Zaliva mogu da rade na bližoj integraciji. Ali ako sporazum ne uspe, region Bliskog istoka će se vratiti sukobu niskog nivoa koji je svedočio od aprila. Izrael nastavlja da deluje protiv Hezbolaha u Libanu, dok Iran nastavlja da preti odmazdom za izraelske napade.