Napadnuta Dimona: Misteriozno i ključno mesto u plamenu - Iran izveo brutalan napad, ima povređenih (VIDEO)

Oko 20 ljudi je povređeno u napadu i zabeležena je materijalna šteta na okolnim zgradama, saopštile su izraelske službe za hitne slučajeve.

Služba Magen David Adom je putem Telegrama izvestila da njeni bolničari zbrinjavaju desetogodišnjeg dečaka i četrdesetogodišnju ženu, koji su zadobili umerene povrede od šrapnela. I druge povređene osobe su zbrinute na mestu napada.

Dimona je grad na jugu Izraela u kojem se nalazi glavno nuklearno postrojenje zemlje. Postrojenje Dimona, izgrađeno 1960-ih uz francusku pomoć, smatra se centralnim delom izraelske politike nuklearne dvosmislenosti.

Veruje se da proizvodi plutonijum za neprijavljeni program nuklearnog oružja, čiji se arsenal procenjuje na 80 do 400 bojevih glava.

Prema Centru za kontrolu naoružanja i neširenje oružja i Inicijativi za nuklearne pretnje, procenjuje se da Izrael ima najmanje 90 nuklearnih bojevih glava i dovoljno fisionog materijala za proizvodnju još nekoliko stotina.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), nuklearni nadzornik UN, kaže da 30 zemalja ima kapacitet za razvoj nuklearnog oružja, ali se zna da ga samo devet poseduje. Prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja, dobitnice Nobelove nagrade za mir, Izrael ima drugi najmanji arsenal među tih devet – samo Severna Koreja ima manji.

Stručnjaci ističu da Izrael može da lansira nuklearne bojeve glave iz borbenih aviona, podmornica ili putem balističkih raketa sa kopna.

Izrael je jedna od samo pet zemalja - zajedno sa Indijom, Pakistanom, Severnom Korejom i Južnim Sudanom - koje nisu potpisale Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), međunarodni ugovor koji je stupio na snagu 1970. godine.

On obavezuje države da promovišu mirnodopsku upotrebu nuklearne energije i spreče širenje nuklearnog oružja. (Iran je potpisnik tog ugovora, ali Izrael i svetske sile optužuju Teheran da ga krši nepotrebnim obogaćivanjem uranijuma do nivoa dovoljnog za proizvodnju nuklearnog oružja.)

Da bi pristupio NPT-u, Izrael bi morao da se odrekne svog nuklearnog oružja.

Ugovor priznaje samo pet država kao zvanične nuklearne sile: Veliku Britaniju, Kinu, Francusku, Rusiju i SAD - pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Sve one su testirale nuklearno oružje pre 1967. godine, godine koju ugovor postavlja kao granicu za ovo priznanje.

Koliko dugo Izrael poseduje nuklearno oružje?

Istorijski zapisi pokazuju da su od osnivanja države 1948. godine, u senci Holokausta, izraelski lideri nastojali da razviju nuklearni arsenal kako bi osigurali opstanak zemlje.

Izraelska komisija za atomsku energiju osnovana je 1952. godine, a njen prvi predsednik, Ernst David Bergman, izjavio je da bi nuklearna bomba garantovala „da nikada više nećemo biti vođeni kao ovce na klanje“, prema Jevrejskoj virtuelnoj enciklopediji.

Istraživači veruju da je Izrael počeo da gradi postrojenje za razvoj nuklearnog oružja u blizini južnog grada Dimone 1958. godine. Deklasifikovani izveštaj američke obaveštajne službe iz decembra 1960. godine, koji je sastavio Zajednički komitet za obaveštajne poslove za atomsku energiju, navodi da projekat Dimona uključuje postrojenje za proizvodnju plutonijuma. Zaključak je bio da je projekat povezan sa nuklearnim oružjem.

Oko 1967. godine, Izrael je tajno razvio kapacitet za proizvodnju nuklearnih eksploziva, prema podacima Udruženja za kontrolu naoružanja. Do 1973. godine, Sjedinjene Države su, prema Federaciji američkih naučnika, „bile uverene da Izrael poseduje nuklearno oružje“.

Izrael nije među tridesetak zemalja – sve u Evropi i Aziji – koje uživaju zaštitu takozvanog američkog nuklearnog kišobrana. Ta zaštita ne samo da odvraća protivnike već i obeshrabruje saveznike od razvoja nuklearnog oružja.

Stručnjaci veruju da činjenica da Izrael nije pod američkim nuklearnim kišobranom podrazumeva prećutno priznanje da već ima sopstveno nuklearno oružje i da mu nije potrebna dodatna zaštita. „Na kraju krajeva, postoji osećaj odgovornosti da bezbednost Izraela zavisi od samog Izraela – i oni će učiniti sve što smatraju da je potrebno da to osiguraju“, rekao je Bolfras.

Da li je Izrael ikada koristio nuklearno oružje?

Ne. Jevrejska virtuelna enciklopedija navodi izveštaje da je Izrael pripremao svoje nuklearne bombe tokom arapsko-izraelskih ratova 1967. i 1973. godine, ali oružje nije korišćeno. Tokom proteklih 50 godina, kružile su i glasine da je Izrael sproveo testove nuklearnog oružja u podzemnim objektima, uključujući i pustinju Negev.

Najpoznatiji slučaj, koji je i dalje predmet debate, dogodio se u septembru 1979. godine, kada je američki satelit za detekciju nuklearnog oružja zabeležio dvostruki bljesak u području gde se Atlantski i Indijski okean spajaju. Neki naučnici sugerišu da je bljesak najverovatnije rezultat nuklearnog testa - možda izraelskog, južnoafričkog ili zajedničkog.

Izrael je negirao bilo kakvu umešanost u događaj, poznat kao incident Vela, nazvan po satelitu. Dnevnici tadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera, objavljeni 2010. godine, navode da je u Beloj kući u to vreme „raslo verovanje“ da je Izrael testirao nuklearnu eksploziju u blizini južnog vrha Afrike. Ali to nikada nije dokazano, a „relevantni dokumenti o incidentu Vela ostaju poverljivi“, napisali su naučnici Avner Koen i Vilijam Bur 2020. godine.

Gde Izrael razvija nuklearno oružje?

Široko je rasprostranjeno verovanje da se izraelski nuklearni program sprovodi u objektu u Dimoni.

Stručnjaci kažu da inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju nikada nisu posetili lokaciju i da ne postoji sporazum koji bi agenciji dozvolio da je prati. Američki naučnici su posetili Dimonu 1960-ih i, na osnovu ograničenih inspekcija, zaključili da je program bio u mirnodopske svrhe. Međutim, prema dostupnim informacijama, američki inspektori od tada nisu bili tamo.

Neki stručnjaci takođe veruju da Izrael gradi novi reaktor kako bi povećao svoje nuklearne kapacitete. Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira kaže da Izrael verovatno nadograđuje postrojenje za proizvodnju plutonijuma, koji se može koristiti i u vojne i u civilne svrhe, kao što je u svemiru.

Zbog svoje tajnosti, Dimona je decenijama bila simbol i fascinacije i besa zbog izraelskog nuklearnog programa.

Tokom retkog javnog pojavljivanja na tom mestu 2018. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu iskoristio je lokaciju kao pozadinu za poruku svojim neprijateljima: „Oni koji prete da nas zbrišu sa mape dovode u opasnost sopstvenu bezbednost. U svakom slučaju, neće uspeti u svom cilju.“

Srbija Danas/Index