Režim krenuo u totalni obračun: Brutalna odmazda zbog protesta, više od 50.000 ljudi iza rešetaka - bezbednosne snage upadaju u domove širom zemlje bez naloga

Talasi noćnih racija, masovna hapšenja i nestanci bez traga - Iran je ušao u jednu od najdramatičnijih faza obračuna sa demonstrantima nakon velikih protesta koji su potresli zemlju početkom godine.

Prema izveštajima aktivista i međunarodnih medija, bezbednosne snage upadaju u domove širom zemlje, privode građane bez naloga i danima im uskraćuju kontakt sa porodicom i advokatima.

Sestre odvedene u zoru, telefoni oduzeti

Bezbednosni agenti upali su oko dva sata ujutru u dom porodice Nakhii u Teheranu. Sestre Nyusha (37) i Mona (25) probuđene su iz sna, primorane da predaju šifre svojih telefona, a potom su odvedene na nepoznatu lokaciju. Prema rečima njihove prijateljice, uhapšene su zbog navodnog učešća u protestima koji su izbili sredinom januar, piše Sky News.

Najpre su prebačene u zloglasni zatvor Evin prison, a kasnije u ženski zatvor Qarchak Prison, gde su, prema izveštajima organizacija za ljudska prava, i pre aktuelne krize vladali teški uslovi - prenatrpanost i loša higijena.

Više od 50.000 uhapšenih?

Organizacija Human Rights Activists News Agency tvrdi da je broj uhapšenih premašio 50.000. Ova cifra nije nezavisno potvrđena, ali više aktivističkih grupa navodi da se radi o masovnoj kampanji koja je zahvatila univerzitetske studente, lekare, advokate, profesore, umetnike, preduzetnike, sportiste i reformističke političke figure.

Prema podacima Komiteta za praćenje statusa pritvorenih demonstranata, do sada je verifikovano više od 2.200 imena. Među uhapšenima su i deca od 13 godina, kao i desetine lekara i advokata.

Aktivisti tvrde da vlasti koriste nadzorne kamere sa ulica i prodavnica, kao i snimke dronova, kako bi identifikovale učesnike protesta i uhapsile ih na kućnim adresama ili radnim mestima.

Krvavi obračun: Hiljade mrtvih?

Protesti su počeli krajem decembra zbog rasta cena i ekonomske krize, a kulminirali su 8. i 9. januara kada su stotine hiljada ljudi izašle na ulice u više od 190 gradova.

Prema navodima iste organizacije, broj poginulih prelazi 7.000, dok je iranska vlada 21. januara saopštila da je stradalo 3.117 osoba. Razlika u brojkama dodatno podgreva sumnje i optužbe da vlast umanjuje razmere nasilja.

Na čelu pravosuđa nalazi se Gholamhossein Mohseni Ejehi, koji je demonstrante označio kao "teroriste" i pozvao na ubrzane kazne.

Nestanci bez traga i uskraćena prava

Brojne porodice tvrde da danima, pa i nedeljama, nemaju nikakve informacije o svojim bližnjima. Pritvorenima se, prema tvrdnjama advokata iz inostranstva, uskraćuje pravo na pravnu pomoć, a pojedini branioci su i sami pozivani na saslušanja ili pritvarani.

Navodi se i da su pojedinim porodicama suspendovani bankovni računi i blokirane SIM kartice, kao dodatni pritisak na rodbinu demonstranata.

Novi pritisak iz Vašingtona

Situacija je dobila i međunarodnu dimenziju. Predsednik SAD Donald Trump najavio je mogućnost vojne reakcije ukoliko Iran pokrene masovna pogubljenja ili nastavi sa, kako je naveo, ubijanjem mirnih demonstranata. Američki nosač aviona i dodatne vojne snage upućene su ka Persijskom zalivu.

Istovremeno, iranske vlasti organizovale su masovne provladine mitinge povodom godišnjice Islamske revolucije iz 1979. godine, pokazujući da i dalje imaju snažnu kontrolu nad državnim aparatom.

Uz političku represiju, Iran se suočava sa dubokom ekonomskom krizom. Nacionalna valuta je oslabila, inflacija je dostigla rekordne nivoe, a sankcije i dugogodišnje loše upravljanje dodatno su iscrpele privredu.

Vlada je najavila nove vaučere za osnovne životne namirnice, ali sindikati i penzionerske organizacije upozoravaju da je zemlja suočena sa ozbiljnom ekonomskom i političkom krizom.

Iako vlast pokazuje čvrstu ruku, pojedini advokati i aktivisti ocenjuju da intenzitet represije ukazuje na strah režima od potencijalnog rušenja. Dok hapšenja traju, a nova imena svakodnevno pristižu na spiskove pritvorenih, Iran ulazi u jednu od najnapetijih faza svoje savremene istorije.

Ekonomija na ivici, narod u strahu

Uz političku represiju, Iran se suočava sa dubokom ekonomskom krizom. Nacionalna valuta je oslabila, inflacija je dostigla rekordne nivoe, a sankcije i dugogodišnje loše upravljanje dodatno su iscrpele privredu.

Vlada je najavila nove vaučere za osnovne životne namirnice, ali sindikati i penzionerske organizacije upozoravaju da je zemlja suočena sa ozbiljnom ekonomskom i političkom krizom.