Tri ključna pitanja na stolu: Tramp je postigao primirje u Gazi, a da li će ovo uspeti da realizuje?
Američko predsednik Donald Tramp uspeo je da dovede Izrael i Hamas za pregovarački sto i postigne primirje, ali koliko će ono biti održivo i trajno zavisi od nekoliko ključnih faktora.
Tri pitanja presudna su za dalji razvoj situacije i sprovođenje Trampovog mirovnog plana od 20 tačaka, piše CNN
Šta će uraditi Hamas?
U prethodnom dogovoru o razmeni talaca, u čijem je pregovaranju i sam Tramp učestvovao, Hamas je iskoristio prekid vatre da izađe iz tunela i ponovo uspostavi kontrolu nad Gazom.
Međutim, sada su okolnosti drugačije. Novi dogovor dozvoljava izraelskim snagama da ostanu u više od polovine Pojasa Gaze – što Hamas ranije nikada ne bi prihvatio.
Sporazum takođe omogućava stranim vojnim snagama da uđu u te zone kako bi se osiguralo da Hamas tamo više ne može delovati. Dogovor ima široku podršku arapskih i muslimanskih zemalja i poziva Hamas na razoružanje.
Ako Gaza zaista želi obnovu, Hamas mora da prihvati sporazum u celini i da se odrekne bilo kakvog prava na vlast u enklavi.
Pitanje vlasti u Gazi
Jedan od ključnih delova dogovora, pored oslobađanja talaca, jeste uspostavljanje privremene bezbednosne sile i političke uprave u Gazi. Ako te strukture zažive, Trampov plan ima šansu da uspe.
Ako ne, Hamas bi s vremenom mogao ponovo da preuzme vlast silom, što bi ugasilo nadu u dugoročan mir i obnovu.
U narednim nedeljama biće ključno da se vidi koje zemlje će biti spremne da pošalju svoje snage u privremenu bezbednosnu misiju i da li može da se formira privremeno upravno telo bez beskrajnih političkih sukoba.
Ohrabruje činjenica da američka vojska pod Centralnom komandom (CENTCOM) već postavlja položaje izvan Gaze kako bi pratila situaciju i pomogla u stvaranju bezbednosnih uslova za dolazak međunarodnih snaga. Američke trupe ne bi trebalo da ulaze u Gazu, ali će biti ključne za prikupljanje međunarodne podrške i obezbeđivanje uspeha te misije.
Kada je reč o privremenoj vladi, CNN naglašava da će konačnu odluku o učesnicima morati da donesu sami Palestinci, ali da bez američkog vođstva proces lako može da zapadne u višemesečne prepirke – što bi ponovo išlo u korist Hamasu.
Postoji li održiv plan za obnovu Gaze?
Obnova Gaze trajaće više od decenije i koštaće stotine milijardi dolara.
Svaka nada za obnovu zahteva globalno koordinisan napor pod američkim vođstvom, uz učešće palestinskih predstavnika koji nisu povezani s Hamasom, kao i finansijsku i logističku pomoć američkih saveznika.
Ako Hamas odbije da napusti oblasti iznad izraelskih linija razgraničenja, on će biti taj koji blokira obnovu, navodi CNN, jer se većina država neće usuditi da ulaže u područje u kojem Hamas zadržava oružanu kontrolu.
Fokus Amerike ostaje na sprovođenju Trampovog plana.
Taj plan, koji su uz SAD pomogli da dogovore Egipat, Katar i Turska, i dalje ima niz nerešenih pitanja – pre svega ko će upravljati razorenom Gazom, kako će se sprovesti razoružanje Hamasa i povlačenje izraelske vojske.
Netanjahu i dalje ima manevarski prostor
Prema sporazumu, povlačenje izraelskih snaga zavisi od razoružanja Hamasa, što premijeru Benjaminu Netanjahuu ostavlja manevarski prostor da tvrdi kako Izrael zadržava pravo na vojno delovanje ako to bude neophodno, što bi u dogledno vreme moglo dovesti do nove eskalacije.
Glavni pregovarač Hamasa Halil al-Haja izjavio je prošle nedelje da su SAD i međunarodni posrednici garantovali da „ovim dogovorom rat trajno prestaje“, ali nije jasno u kom obliku su ta jamstva data.
- Dogovor izgleda kao put ka palestinskoj državnosti, ali to je država u kojoj nema mesta za Hamas - kaže Burdžu Ozdželik, analitičarka za bezbednost Bliskog istoka pri londonskom institutu.
- Koliko će Hamas biti spreman da to prihvati i poštuje sporazum u nedeljama i mesecima koji slede – to je veliko pitanje - dodala je.
Smatra da će Izrael zadržati „svoje pravo na operacije u Gazi“ ako proceni da postoji pretnja njegovoj bezbednosti ili pograničnim zajednicama.
- Istovremeno, mora da postoji telo koje će upravljati Gazom, obezbeđivati red, bezbednost i humanitarnu pomoć - kaže ona. Ulogu u prelaznom periodu, zaključuje, moraće da preuzmu i Egipat i Turska.
- Svi akteri sada žele da pokažu da rade sve što mogu kako bi Trampov plan uspeo -
