Tri ratna fronta sveta se približavaju - ako se spoje to je Treći svetsi rat? Raketa ka NATO zemlji otvorila pitanje

Nakon što su Amerika i Izrael pokrenuli masovan napad na Iran, svet se nalazi na istorijskoj prekretnici. Slučajno ili ne, Turska, članica NATO saveza, oborila je raketu koja se kretala ka njenoj teritoriji. Iranski projektil oborili su NATO PVO sistemi, što je ponovo pokrenulo debatu o aktiviranju čuvenog Člana 5, koji se tiče kolektivne odbrane. Da li je moguć ulazak NATO saveza u rat na Bliskom istoku i da li je ovo na neki način već treći svetski rat?

Raketa usmerena na NATO teritoriju

Kap koja je prelila čašu bio je dramatičan incident u kom je iranska balistička raketa poletela ka Turskoj, inače NATO zemlji.

Iako je raketa presretnuta, Turska je zapretila odmazdom, a generalni sekretar NATO saveza Mark Rute je jasno poručio da Alijansa pažljivo prati situaciju.

Prema njegovim rečima, NATO je spreman da zaštiti "svaki pedalj savezničke teritorije" ukoliko se sukob sa Bliskog istoka dodatno prelije.

Iran u ratu sa nuklearnim silama

Iako NATO zvanično tvrdi da ne učestvuje u sukobu, njegove ključne članice uveliko pomažu zaraćenim stranama.

Velika Britanija i Francuska su hitno poslale svoje borbene avione na Bliski istok, kako bi presretale iranske dronove.

Uz to, francuska mornarica je u Mediteran dopremila svoj jedini nosač aviona "Šarl de Gol", dok je Britanija poslala razarač HMS "Dankan".

Ovo gomilanje snaga znači da su se čak četiri (Amerika, Francuska, Velika Britanija, Izrael) od ukupno devet nuklearnih sila na svetu našle u sukobu na Bliskom istoku.

Panika se sada širi i Evropom, jer su Italija i Nemačka već potvrdile učešće u vazdušnoj odbrani, dok kanadski premijer Mark Karni ne isključuje mogućnost slanja svojih trupa.

Pentagon je već revidirao svoje planove i šokirao saveznike najavom da će krvavi sukob trajati najmanje 100 dana, te da se očekuje nastavak operacija sve do septembra.

S druge strane, iranska Islamska revolucionarna garda je poručila da je ovo tek početak i da će u narednim danima njihovi udari postati još "intenzivniji i masovniji".

Kada bi NATO direktno ušao u rat

NATO kao savez formalno ulazi u rat samo kada se aktivira Član 5 (napad na jednu članicu smatra se napadom na sve). Scenariji u kojima bi NATO mogao da se uključi u rat:

• Napad na NATO članicu u regionu: Najosetljivija tačka je Turska. Ako bi Iran ili neka druga sila direktno napala Tursku, teorijski bi mogao da se aktivira Član 5
• Napad na američke snage ili baze: Amerika ima veliki broj baza u regionu (Katar, Bahrein, Irak). Ako bi napad bio velikih razmera, Vašington bi mogao da traži širu podršku saveznika
• Eskalacija Izrael-Iran: Izrael nije član NATO, ali je blizak partner. Ako bi rat eskalirao i zahvatio američke snage, NATO zemlje bi mogle da se uključe pojedinačno
• Uključivanje velikih sila: Ako bi u sukob direktnije ušle Rusija ili Kina, rizik globalnog rata bi dramatično porastao

Da li je ovo početak trećeg svetskog rata

Pojedini analitičari i posmatrači smatraju da smo u treći svetski rat zapravo "već ušli", samo što on neće izgledati kao sukobi koje smo ranije gledali.

U poslednjih nekoliko godina imamo više velikih konflikata:

• Ruska invazija na Ukrajinu
• Rat Izraela i Hamasa
• Rat Irana, Izraela i Amerike
• Rast tenzija oko Tajvana

Zbog toga neki stratezi govore o "svetskom ratu u delovima".

Ključna razlika u odnosu na Prvi i Drugi svetski rat je u tome što velike sile nisu u direktnom međusobnom ratu.

Spajanje 3 velika fronta

Danas dominiraju:

• Posrednički ratovi
• Ekonomski rat
• Sajber ratovanje
• Informacioni rat

Drugim rečima: rivalstvo je globalno, ali frontovi su razdvojeni.

Bezbednosni eksperti smatraju da bi pravi globalni rat mogao da počne ako bi se spojila tri velika fronta:

• Evropa: rat u Ukrajini
• Bliski istok: rat Iran- Izrael-SAD
• Pacifik: kriza oko Tajvana