U problemu zbog prevelikog standarda: Deca odustaju od škole, nema produktivnosti, troškovi bolovanja sve veći - evo o čemu je reč
U zapadnoj Evropi nema većeg proizvođača nafte i gasa od Norveške, čiji je držani fond najveći na celom svetu, pred izborima našla se pred pitanjem: da li je bogatstvo kojim obiluje postao njejn teret?
"Zemlja koja je postala prebogata" pokrenuo je debatu o tome da li Oslo pametno koristi svoje naftne prihode ili ih rasipa na projekte koji probijaju rokove i budžete.
Nemanjka primera koji ovo pokazuju. Od tunela za brodove vrednog 700 miliona dolara, preko obnove parlamenta, do propalog IT sistema u zdravstvu. Kritičari tvrde da je problem sistemski: Norveška se, kako je rekao bivši šef fonda, pretvorila iz "naftne države u državu fonda", sa mentalitetom da se svaka rupa može zakrpati milijardama iz državne kase.
Najglasnija u kritikama bila je liderka Norveške partije napretka, Silvi Listhaug, koja je tokom kampanje isticala da zemlja samo "baca novac na probleme". Pričala je da Norvežani plaćaju jedne od najviših poreza u OECD-u, a opet ne dobijaju bolje usluge od susednih nordijskih zemalja, prenosi "Financial Times".
"Jednostavno je manja hitnost"
Analitičari priznaju da zabrinutost postoji. Rezultati norveških škola slabiji su nego u Estoniji, zdravstveni sistem ima brojne probleme, a administracija je spora i skupa. Državni investicioni fond, koji danas raspolaže sa više od 2 biliona evra, dugo je smatran simbolom norveškog uspeha. Zemlja je izbegla tzv. "holandsku bolest" i pretvorila naftne prihode u finansijsku sigurnost.
Ipak, godišnje povlačenje sredstava iz fonda stalno raste i sada čini četvrtinu državnog budžeta. I pored bogatsta, Norveška se suočava sa padom produktivnosti, rekordnim troškovima bolovanja i invalidskih naknada, kao i visokom stopom odustajanja od srednje škole.
- Opasnost je samozadovoljstvo, u veri da će nas fond uvek spasiti. To jednostavno nije tačno - upozorava aktuelni ministar finansija Jens Stoltenberg. Bivša premijerka Erna Solberg dodaje da Norveška ima iste probleme konkurentnosti kao i ostatak Evrope, ali ih prikriva prihodima iz fonda.
- Jednostavno je manja hitnost, jer uvek možemo posegnuti za imovinom fonda - smatra ona.
U kampanji se istaklo i pitanje poreza na bogatstvo. Oko 500 milijardera poslednjih godina preselilo se u Švajcarsku, što opozicija koristi kao argument da se porez smanji ili ukine. Fond se našao i u samom središtu političkih rasprava zbog ulaganja u Izrael, a manji partneri mogli bi tražiti povlačenje tih investicija i smenu uprave. Iako je Norveška uspela ono što druge zemlje bogate resursima nisu, a to je da prihode pretvori u dugoročnu imovinu, pitanje je da li će preveliko oslanjanje na fond dugoročno postati slabost.
Izvor: Srbija Danas/NIN
