Zaboravite Bliski istok, u 2019. teroristički napadi prete IZ OVOG DELA SVETA
Džihadisti iz postsovjetskih krajeva mnogo lakše putuju nego Arapi sa iračkim, sirijskim ili jemenskim pasošima
Zapadni zvaničnici decenijama su bili zaokupljeni napadima terorista sa Bliskog istoka, ali prava opasnost u sve većoj meri preti sa teritorija koje su još dalje na istoku. Militanti u bivšim sovjetskim državama, koji su uglavnom lokalno zadavali teškoće, sve više se okreću ka Zapadu. Oni su pretnja na koju treba obratiti pažnju u 2019. godini, piše "Forin polisi".
Opasnost od terorista sa Bliskog istoka već izvesno vreme slabi. Još tokom rata protiv Islamske države, većinu velikih napada na Zapadu izvršili su ljudi iz bivših sovjetskih republika. Među njima je bilo relativno jednostavnih akcija pojedinaca, kao što su napadi kamionom na pešake u Njujorku i Stokholmu 2017. - iza kojih su stajali Uzbeci - ali i složenije operacije, kao što je samoubilački napad 2016. na aerodromu u Istanbulu, koji je navodno organizovao ruski državljani, i napad na noćni klub 2017. u istom gradu, iza kojeg je stajao državljanin Uzbekistana.
Pod uticajem ratova na Bliskom istoku, militanti koji su se ranije borili protiv represivnih vlada kod kuće, transformisali su se u globalne teroriste. Do 2017, najmanje 8.500 boraca iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza pohrilo je u Siriju i Irak da se pridruži Islamskoj državi. Tada su prvi put iskusili kako izgleda borba protiv američkih i NATO vojnika. To iskustvo je u njima pobudilo želju za osvetom i uverenje da će buduće operacije biti uperene protiv Zapada.
Ahmed Hatajev, koji je navodno organizovao napad na istanbulski aerodrom, navodno je skovao plan za napad dok se borio u Iraku i Siriji. Telefonski razgovor između Hatajeva i Islama Atabijeva, drugog teroriste s ruskog govornog područja, koji je procurio u javnost, pokazuje da su njih dvojica planirali da prikupe obaveštajne informacije o nekoliko američkih konzulata i restorana u Turskoj i Gruziji, popularnih među Amerikancima.
Istom dinamikom situacija se odvijala još dalje na istoku.
Džihadisti iz postsovjetskih krajeva mnogo lakše putuju nego Arapi sa iračkim, sirijskim ili jemenskim pasošima.
- Kada sam bio u Bangladešu jula 2018, susreo sam se s najmanje dve različite grupe sa Kavkaza koje su pružale versku podršku muslimanima iz naroda Rohindža u izbegličkim kampovima. Vođa grupe sa ruskog govornog područja povezane sa militantima u Siriji izjavio je da je takođe planirao da pošalje neke od svojih ljudi u Bangladeš - kaže autor članka.
Takve veze mogle bi da ojačaju lokalne džihadiste, koji već sprovode operacije protiv Zapada u toj oblasti, uključujući i napad 2016. na pekaru u Daki, omiljenu među iseljenicima. Samim tim, jačaju izgledi da će se više Rohindža sroditi sa idejom da su akteri globalne borbe za islam, a ne samo lokalne borbu za opstanak.
POSLEDNJE SADAMOVE REČI IRAČKOM NARODU: Huseinova ćerka otkrila ISTINU posle više od 15 godina
Kada je pala Islamska država, teroristi iz bivših sovjetskih oblasti uglavnom su lakše uspevali da pobegnu iz Iraka i Sirije nego strani borci sa Bliskog istoka i sada se kriju na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, ili u Evropi. Pošto su izmakli domašaju američke vojske, lakše će moći da realizuju svoje planove, a od pomoći će biti i simpatije koje uživaju kod kuće. Zanemarivanje i represije od strane vlasti doprineli su da religiozni muslimani u Kazahstanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu postanu atraktivne mete za radikalne snage, koje tragaju za novim regrutima. Nekolko popularnih šeika s Bliskog istoka, uključujući i saudijskog sveštenika Abdualziza al Tarefea, na društvenim mrežama imaju značajan broj pratilaca sa ruskog i arapskog govornog područja.
U uslovima promene mesta terorističke aktivnosti, SAD i njihovi saveznici moraće da obnove strategije borbe. U poslednjih 20 godina Vašington je uložio milione dolara u nalaženje i obuku istraživača i analitičara, koji govore arapski jezik. Prema podacima programa za stipendiranje studenata kritičnih jezika američke vlade, od 550 studenata univerzita koji će biti primljeni 2019. godine, 105 će studirati arapski, a svega 60 ruski jezik.
Obaveštajne službe u regionu su se toliko politizovale da je pitanje šta bi SAD mogle da urade sa takvim informacijama.
DESET DOMAĆIH I JEDNA KINESKA "ZVER" Vojska Srbije je u 2018. godini dobila REKORDNO NAORUŽANJE