Zlatna groznica trese svet: Evo ko su najveći vlasnici plemenitog metala i ko sustiže Ameriku
Nakon što je cena zlata dostigla rekordni nivo ranije ove nedelje, iznad 5.000 dolara po unci (1 unca zlata je jednaka 31,1 grama), Vizuel Kapitalist je analizirao koje zemlje drže najviše zlata u svojim zvaničnim rezervama.
Vrednost plemenitog metala se više nego udvostručila za manje od dve godine, a najnoviji skok cena podstaknut je geopolitičkim tenzijama, zbog kojih investitori traže stalno i sigurno utočište za svoj kapital.
Koristeći podatke iz BullionVault-a za 2024. godinu, koji prati globalne rezerve zlata centralnih banaka, utvrđeno je da SAD i Evropa drže više od 60 procenata svetskih rezervi zlata. Takođe su zanimljive brojke za Kinu, koja je dodala 331 tonu svojim rezervama između 2019. i 2024. godine.
SAD su na vrhu liste, dominirajući globalnim rezervama zlata sa 8.133 tone, ali ova brojka je ostala nepromenjena skoro deceniju, tako da nije iznenađujuće. Većina zlata se skladišti u Fort Noksu i Federalnim rezervama Njujorka. Po trenutnim cenama, američke rezerve vrede više od trilion dolara i služe kao strateška imovina koja podržava poverenje u američki dolar.
Sledeće na listi najvećih svetskih vlasnika zlata su glavne evropske ekonomije - Nemačka (3.352 tone), Italija (2.452 tone) i Francuska (2.437 tona). Zajedno poseduju skoro 8.200 tona, što je više nego što poseduju Sjedinjene Države. Ove velike zalihe datiraju još iz posleratne ere Breton Vudsa, kada je zlato bilo kamen temeljac međunarodnog monetarnog sistema.
Sledeća na listi je Rusija, koja poseduje 2.333 tone, zauzimajući peto mesto u svetu. Sledi Kina, čije se rezerve zlata očekuje da će porasti sa 1.948 tona u 2019. na 2.280 tona u 2024. godini, kako se Peking udaljava od američkih državnih obveznica i internacionalizuje juan. Švajcarska je sedma sa 1.040 tona zlata.
Indija, sada peta najveća svetska ekonomija, drži 876 tona zlata u svojim rezervama. Japan drži pretposlednje mesto na listi deset najvećih svetskih rezervi zlata sa 846 tona. Holandija, na desetom mestu, drži 613 tona.
Neka tržišta u razvoju, uključujući Tursku (595 tona) i Poljsku (448 tona), značajno su povećala svoje rezerve kako bi se zaštitila od inflacije, nestabilnosti valuta i geopolitičke neizvesnosti. Zemlje poput Uzbekistana (383 tone) i Saudijske Arabije (323 tone) takođe se ističu, što naglašava rastuću privlačnost zlata među ekonomijama bogatim energijom i resursima.
Zemlje u razvoju poput Tajlanda, Singapura i Kazahstana tiho povećavaju svoje rezerve kao zaštitu od globalnih šokova, izveštava Vizuel Kapitalist.
Srbija danas/Jutarnji list
