Poslednja braniteljka naivne umetnosti u Vojvodini: Ovo je priča o magičnom Alžebetinom kistu (FOTO)

Alžbeta Čizikova prva žena slikar naive u bivšoj Jugoslaviji, rođena je 1936. godine u Kovačici, a slikanjem je počela da se bavi 50-ih godina dvatesetog veka.

OVIM mestom u Srbiji žene GOSPODARE: Kad vidite šta sve rade, SVE će vam biti JASNO

Tri vere na 6.000 stanovnika: U Kovačici se susreću pravoslavlje, katoličanstvo i evangelizam

Ime najstarije žive slikarke naive prisutno je na likovnoj sceni naive još od 27. januara 1954. godine, kada se kaže da su na savetovanju likovne sekcije kulturno-prosvetnog društva Pokrok, primljeni u članstvo Adam Marček i Jan Venjarski, ali i učenice Alžbeta Čižikova i Paulina Korenj.

U svet slikarstva je ušla kao učenica doajena naivne umetnosti Martina Jonaša.

Njeno stvaralaštvo imalo je tokom 60 godina dug razvojni put, ali je ona ipak ostala verna sopstvenom koloritu, lirsko - poetskom tonalitetu sa istančanim osećanjima.

Puno pamti, pa su njene slike neka vrsta čuvara tradicije koje su otrgle od zaborava mnoge običaje, kulturu i tradiciju Slovaka između dva svetska rata. 

Tu je doručak na travi, doručak u polju, udvaranje, potom kako je izgleda krčma pastoralnog sela...

Njeni su naime bili vlasnici krčme i tada devojke u nju nisu ulazile same, već bi ih mladić izabrao i onda one s njima ulaze da igraju. Majke i starije žene stoje sa strane i sve posmatraju budnim okom, a ispred, još neodabrane devojke za ples pričaju i smeju se. Unutra, u krčmi, uz muzikante, mladići piju i pevaju. Pošto bi se završila igra, izabrana devojka bi izašla napolje. Takav je bio običaj na selu pre Drugog svetskog rata, a na platnu ovekovečen njenom magičnom četkicom poput filmske priče.

Spomen-kuća Martina Jonaša: Zavirite u dom velikana! (INFOGRAFIK)

Zanimljivo je i kako su Slovaci provodili zimske večeri, u čišćenju maka, parenju perija, češljanju konoplja... Mlađi slikari, kako primećuju istoričari umetnosti preokupirani ovom vrstom slikarstva, slikaju onako kako oni vide selo danas. Uglavnom se drže našeg etnosa i kolorita, ali na svoj način slikaju Kovačicu i život u njoj, pa nema motiva češljanje konoplje i sličnih zaboravljenih običaja, koje je Čižikova doživela, koje pamti i beleži.

U multinacionalnoj opštini su srpska, slovačka, mađarska i rumunska crkva i taj suživot je na platnu na ovoj postavci, četiri svadbe mladenaca ovih nacionalnosti.

Brojne porodične obaveze su je na neko vreme odvojile od njene velike ljubavi. Ali, od 1965. godine kontinuirano slika, a od 1966. godine redovno izlaže u okviru manifestacije "Kovačički oktobar".

Turisti odlučili: Ovo je najpopularnije mesto u Kovačici!

Za svoj slikarski rad dobila je brojna zaslužena priznanja, pa je u Kovačici s razlogom ponosno pominju kao "njihove gore list".

 Neka od njih su medalja grada Amsterdama iz 1979. godine, zlatna medalja na međunarodnoj izložbi u Debeljači 1989. godine, posebno priznanje na VI Bijenali jugoslovenske naivne umetnosti u Jagodini 1993. godine, diploma na Međunarodnoj izložbi naive u Lisabonu 1996. godine...
Godine 1999. dobila je nagradu za ukupan umetnički rad na IX međunarodnom Bijenalu naivne umetnosti u Jagodini.