"Zar nemaju metle u Bazelu?" Princa od Vranje vuku po podu - situacija zabeležena kamerom, publika mu baš i nije naklonjena

Srpski predstavnik na ovogodišnjoj "Evroviziji", Stefan Zdravković, poznatiji kao Princ od Vranja, već danima uveliko ulaže napore kako bi se na velikoj sceni predstavio na najbolji mogući način i ostvario zapažen rezultat za Srbiju. Prvi kadrovi sa evrovizijske probe otkrivaju značajne promene u odnosu na raniji nastup.

Dok je na "Pesmi za Evroviziju" sve bilo prožeto svedenošću i emocijom, evrovizijska verzija pesme "Mila" donosi potpuno osveženu i vizuelno bogatiju interpretaciju.

Danas je ceo svet imao priliku da pogleda kako je Prinčev tim koreografiju spojio sa njegovom numerom na sceni. 

Princ će publiku zaintrigirati upečatljivim scenskim kostimom – crvenim kombinezonom koji simbolizuje strast, ranjivost i borbu, dok će mu na sceni podršku pružiti četvorica muških plesača, čija koreografija odiše snagom i intenzitetom. Njihovo sinhronizovano kretanje, u kome se u jednom trenutku izvođač gotovo baca i vuče po podu, dodatno naglašava emotivni naboj pesme "Mila" i donosi snažnu vizuelnu metaforu – borbu za ljubav koja je na ivici ponora, u duhu drevne priče o Orfeju i Euridiki, gde je svaki korak između svetlosti i tame presudan.

Međutim, povrh svega, publici je najviše pažnje privuklo to što tokom izvođenja plesači Zdravkovića vuku po podijumu dvorane u Bazelu.

Komentara je mnogo - od onih koji Stefanu pružaju podršku i navijaju za ovu nesvakidašnju promenu, do naloga koji se pitaju "zašto ga vuku kao džak krompira" i "da li postoji neka metla u Bazelu". 

Jedno je definitivno - Prinčev koreograf je imao ideju da otplešu i prenesu gledaocima priču o Orfeju i Euridiki. 

Orfej i Euridika je jedna od najpoznatijih i najtragičnijih ljubavnih priča iz grčke mitologije — priča o ljubavi, gubitku i moći umetnosti.

Orfej, čuveni pesnik i muzičar čija je muzika mogla da umiri zveri i rasplače bogove, zaljubio se u prelepu Euridiku i oženio je. Njihova sreća nije dugo trajala – Euridika je nastradala od ujeda zmije i umrla. Slomljen bolom, Orfej je sišao u podzemni svet da je vrati. Njegova muzika je dirnula Hada i Perzefonu, koji su mu dozvolili da je povede nazad, pod jednim uslovom: da se ne osvrće dok ne izađu iz podzemlja. Ipak, u trenutku sumnje i čežnje, Orfej se okrenuo – i Euridika je zauvek nestala.

Kao što je Orfej prošao kroz tamu podzemlja vođen samo nadom i ljubavlju, tako i izvođač koji se vuče po sceni telom — ili biva vučen - simbolizuje gubitak kontrole, tugu i nemoć pred silama većim od sebe. Svaki pokret po hladnom podu odražava očaj i unutrašnju borbu, slično kao što je Orfej koračao kroz Had, razapet između nade i straha. Taj čin fizičke izloženosti postaje metafora za emocionalno razgolićavanje - pokušaj da se iz tame (gubitka) izvuče ono što je voljeno, ali bez garancije spasa.