"Ako je sudbina da umrem, neka umrem" Snažna poruka Boža Vreća - Ovog trenutka da odem, otišao bih jako srećan
Pevač ne pristaje na kalupe i naglašava da svako ljudsko biće mora da ispolji svoju različitost.
Bosanskohercegovački umetnik Božo Vrećo gostovao je svojevremeno u jednom popularnom podkastu i tom prilikom govorio življenju i oblačenju po sopstvenim pravilima, a ne po propisanim normama.
Čuveni princ sevdaha poznat je po raskošnom glasu, scenskom nastupu, ali i vizuelnom idenititetu, koji često uključuje haljine, šminku, visoke potpetice.
Vrećo je istakao kako ga majka Mila nikada nije sputavala da bude ono što oseća i želi.
- Majka mi nikad nije zabranila da nosim haljinu kada sam bio dečak. Nikad mi nije uskratila da moj ruksak bude roze boje zato što je to boja određena samo za devojčice. Ko to određuje? Koja su to pravila po kojima živimo? Kakav je to psihopata koji upravlja našim životima, da nas na taj način skrnavi, frustrira? Ne priprema nas to za život, priprema nas za pakao. Ako tako koncipiraš život i tako nastavljaš kroz svoje delovanje, rad i život, ti nikada nećeš spoznati slobodu - jasan je bio Božo.
Božo Vrećo govori da smo svi po prirodi različiti i da nikako ne smemo upadati u kalupe koje nam je propisao neko drugi.
- Šta je garderoba? Što sam ja vredniji čovek ako sam danas došao u odelu? Mogli smo biti i u haljnama, tunikama; mogli smo biti i u pidžamama... Da li bi to umanjilo vrednost nas kao bića i našu poruku? Zašto gledamo tako ljude, zašto sudimo po tim koricama? Zašto ne damo širinu i tim koricama? Moraju li sve da budu sive i iste? Daj te da budemo različiti. Svi smo različiti, ali dajte da se ta različitost ispolji - kazao je on jednom prilikom za "Oslobođenje", pa istakao da nikada nije imao strah da prošeta ulicom onako kako on želi:
- Juče sam se sreo sa prijateljem i rekao sam mu: "Ja sam sretan čovek, jako sretno biće". Ovog trenutka da odem, otišao bih jako srećan. I onog prvog dana kada sam izašao u tom obličiju, toj pojavnosti, koja je bila sve ono što ja jesam, izašao sam i rekao: "Ako je sudbina da umrem ovoga trenutka na ulici, neka umrem, ali ja se neću dati i neću se promeniti - zaključio je Božo Vrećo.
