"Ispuni mi samo jednu želju..." Željko Samardžić čuo ove reči svoje supruge Maje, a ono što je onda uradio će vas ODUŠEVITI

Željko Samardžić, pored zavidne karijere i nekoliko generacija obožavalaca, važi i za izuzetno porodičnog čoveka. Stoga ne čudi što su njegovi najbliži uz njega i večeras, na rasprodatom koncertu u Sava centru. 

- Naravno, moja porodica je uvek uz mene, od prvih mojih koncerata u Sava centru. Prvi moj solistički koncert se desio upravo na ovom mestu i zvao se "Beogradu s ljubavlju" - podsetio je Samardžić. 

Upitan ko mu je, od članova porodice, najveći kritičar, razmislio je pa odgovorio: 

- Svi ponešto daju svoje, svoj sud. Nema tu mnogo kritike. Ja sam glava porodice i ja se uglavnom pitam, mada one glavne stvari za porodicu - tu je moja Maja. Rekla mi je "Nemamo više šta jedno drugom da obećavamo". Mi smo već 48 godina u braku, ali, kaže, "kad bi mi ispunio jednu želju, bila bih najsrećnija na svetu". Ja razmišljam šta je to i kažem joj "Reci". Kaže - kad bi smršao makar pet kilograma. Verovali ili ne, ja sam pre dva meseca imao 102 kilograma. Jutros sam se vagao, imam 88. Nisam joj obećao, ali sam negde u podsvesti ispunio to obećanje. 

Samardžić se rado setio i prvog susreta sa pokojnom Marinom Tucaković. 

- Imao sam žarku želju. Obožavao sam je kao pesnikinju, kao ženu koja je napravila toliko divnih pesama. Meni je glavna vodilja bila pesma koju je uradila za Olivera Dragojevića "Podseti me šta to beše ljubav". Uvek sam sanjao da mi se dogodi neka takva pesma. Ona mi je napisala "Ti si moje sećanje na ljubav". Od tog trenutka kad sam je upoznao, imali smo dosta zajedničkih susreta - pića, kafa, kafana... Izlazili smo svugde, družili se. Jednom prilikom, šetali smo Knez Mihailovom. Počeli su ljudi da mi prilaze što mi je bilo iznenađenje. Čovek sa 40 godina vidi da se odjednom interesuju nešto za njega. Kao "Gledali smo vas u emisiji 'A što ne bi moglo', pevali ste divan repertoar". Tako je krenulo. Kažem "Marina, prilaze mi ljudi, hoće da se slikaju sa mnom". Dođem tamo ispred ogledala, pitam se, ne znam šta su u meni našli. Malo sam okrenuo na šalu, međutim, ona kaže "Evo već imam početak pesme, 'šta si to u meni našla...". Spontano nastaju te pesme.