"Moj otac se zvao Murat, on je pre svega bio Srbin" Emir Kusturica o svom identitetu - Moji preci su 250 godina bili muslimani, ali pre toga su bili pravoslavci

Čuveni srpski reditelj i scenarista Emir Kusturica, jedan od najnagrađivanijih autora svetske kinematografije, decenijama je prisutan na međunarodnoj filmskoj sceni, ali na domaćem terenu često je u fokusu javnosti zbog svoje odluke da promeni veru i otvoreno govori o svom poreklu. 

Kusturica je godinama istraživao porodičnu istoriju i sopstvene korene, a kada je, kako ističe, došao do istine, doneo je odluku da joj se i simbolično vrati. 

Krštenje i ime Nemanja izazvali burne reakcije 

Jedna od njegovih odluka koja je izazvala snažne reakcije u javnosti dogodila se 2015. godine, kada je u sedmoj deceniji života odlučio da se krsti i uzme ime Nemanja. 

Obred krštenja obavljen je u pravoslavnom manastiru Savina, nedaleko od Herceg Novog. 

Dok su jedni taj čin tumačili kao povratak korenima, drugi su ga, posebno u bošnjačkoj javnosti, doživeli kao izdaju, što je Kusturica i sam više puta isticao. 

– Ja nisam preobraćen, ja sam samo kršten. Moja predviđanja su da smo mi hrišćani na ivici istrebljenja – rekao je tada reditelj. 

Naglasio je i da su njegovi preci, u istorijskom kontekstu, bili primorani da prihvate islam kako bi opstali u vremenu kada su Osmanlije vladale ovim prostorima. 

"Važno mi je da se zna ko sam bio" 

Kusturica je isticao da je godinama proučavao knjige i istorijske izvore kako bi saznao istinu o svom poreklu, te da je nakon dugog istraživanja zaključio da njegova porodica ima srpske korene. 

– Važno mi je da se zna ko sam zaista bio kada umrem – naglašavao je reditelj. 

"Moj otac Murat je bio Srbin" 

Govoreći o svom ocu Muratu, Kusturica je u više navrata isticao njegov identitet i lična uverenja. 

– Moj otac se zvao Murat, ali on je pre svega bio Srbin, čak i više od onoga što moj ukus može da primi. Drugi aspekt, kulturološki, mnogo je značajniji, jer se i Andrić, koji je moj literarni i filozofski ideal, vezao za ovu stranu, ona stradava najviše i kada čovek bira gde će, logično je da je uz one kojima je najteže. To je bila moja odluka. Tu odluku sam doneo kada sam shvatio da je nemoguće biti Jugoslaven. Moja ideja krštenja je bila više socijalnog porekla, jer je moje shvatanje religije bilo uspostavljeno više na nivou kulture religioznosti, tako da mi pripadanje tradiciji nije teško palo – objasnio je Kusturica. 

Dodao je i da su njegovi preci bili delimično islamizovani, ali da su, kako tvrdi, nastavili da praktikuju pravoslavlje. 

"Moji preci su 250 godina bili muslimani" 

Kusturica je isticao da je njegov otac bio ateista, ali da se nacionalno izjašnjavao kao Srbin. 

– Moja porodica delimično je preobraćena u islam, ali je i dalje praktikovala pravoslavlje. Niko u mojoj porodici nije ispovedao islam. Kada sam kršten, hrišćanstvo nije bilo u dobroj poziciji, ali pošto verujem u kulturu, verujem i u Boga. Verujem da se on javlja kroz kulturu. Moji preci su 250 godina bili muslimani, ali pre toga su bili pravoslavci – rekao je reditelj. 

Tajni povratak u Sarajevo posle rata 

Kusturica je otkrio i da je tajno posetio Sarajevo, svoj rodni grad, prvi put nakon rata devedesetih, kako bi proverio lična sećanja i motive iz svojih dela. 

– Tajno jedne večeri otišao sam u Sarajevo da proverim da li je isti broj stepenica koje sam opisao u knjizi, kojima sam se penjao do osnovne škole "Hasan Kikić", i da vidim da li je ta kuća koja mi je sevala u snovima veća ili manja od onog što sam zamislio – ispričao je Kusturica. 

Dodao je da je doživljaj bio snažan, ali i bolan: 

– Izazvalo je neku setu. U toj percepciji, taj prostor je mnogo lepši u snovima nego u svojoj realnosti. 

"Većina onoga što sam voleo umrlo je u ratu" 

Na pitanje da li bi se ikada trajno vratio u Sarajevo, Kusturica je odgovorio da je emocionalno blokiran.

– Većina onoga što sam voleo umrlo je u ratu. Grad čine oni koji su tamo. A u ovih 20 godina mnogo toga se promenilo i stvorio se novi sistem vrednosti u koji se ja ne uklapam – rekao je reditelj.