"Srbin sam, nisam Crnogorac" Danilo Lazović o poreklu i grehu učinjenom prema Njegošu

Glumačka legenda Danilo Lazović ostao je upamćen po brojnim televizijskim i pozorišnim ulogama, ali i po dubokom interesovanju za književnost, posebno za delo Petra Petrovića Njegoša, jednog od najvećih srpskih pesnika i vladara. 

U intervjuu za "TV Novosti" iz 2001. godine, Lazović je govorio o Njegošu, o odnosu savremenih umetnika prema njegovom stvaralaštvu, ali i o svom poreklu. 

– Napravio sam eksperiment da poeziju napisanu danas govorim paralelno s Njegoševom. Odmah se oseti da je on jedan od naših najsavremenijih i najdostojanstvenijih pisaca – rekao je tada Lazović. 

Na pitanje kako, kao Crnogorac, gleda na odnos savremenika prema Njegošu, odgovorio je jasno: 

– Ja sam Srbin, nisam Crnogorac. Srbin sam iz Hercegovine, jer je pola Crne Gore – Hercegovina. I sam Njegoš je jednu svoju zbirku pesama nazvao "Ogledalo srpsko". Smatram da je Njegoš ogledalo u kojem se svaki naš čovek, hteo to ili ne, s vremena na vreme treba da ogleda – istakao je glumac. 

Govoreći o značaju Njegoševog dela, Lazović je dodao: 

– Savremeni srpski pesnici, hteli to ili ne, upućeni su na Njegoša kao što su Grci na Homera. To što se dogodilo da se Njegoš "drži u zatvoru", na vrhu Lovćena, ne u kapeli nego u mauzoleju, bruka je svih nas. Nadam se da će taj koji nas je upoznao sa lepotama i moćima slobode ponovo "prošetati" Beogradom, Cetinjem, Podgoricom i Mostarom – rekao je Lazović. 

Njegoševa neispunjena poslednja želja 

Petar II Petrović Njegoš preminuo je 31. oktobra 1851. godine. 

Nekoliko godina ranije izrazio je želju da bude sahranjen u kapeli na Jezerskom vrhu na Lovćenu, koju je podigao i posvetio svom stricu, Svetom Petru Cetinjskom. 

"To je moja potonja želja... ako mi ne zadate Božju vjeru da ćete tako učinjet, kako i ja hoću, onda ću vas ostaviti pred prokletstvom..." 

Međutim, ta želja nije u potpunosti ispunjena. Zbog straha da bi Turci mogli da oskrnave grob, Njegoš je najpre sahranjen u Cetinjskom manastiru. Tek 1855. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti na Lovćen. 

Tokom Prvog svetskog rata, Austrougari su bombardovali Lovćen i srušili kapelu, a Njegošev grob je oštećen i delimično oskrnavljen. Nakon rata, kralj Aleksandar Karađorđević naredio je obnovu kapele, ali je ona ponovo srušena 1952. godine, kada su komunističke vlasti odlučile da na istom mestu bude podignut mauzolej po zamisli vajara Ivana Meštrovića. 

Rušenje kapele završeno je 1972. godine, a njeni ostaci i danas se nalaze u podnožju Lovćena, u mestu Ivanova korita. 

Dve godine kasnije, 1974, Njegoševi posmrtni ostaci položeni su u novootvoreni mauzolej, koji i danas stoji na vrhu planine. Tako je, uprkos obnovama i premeštanjima, poslednja želja Petra Petrovića Njegoša nikada u potpunosti nije ispunjena.