Karleuša bi mogla da tuži Tošića po dva osnova: Oglasila se advokatica, otkrila sve detalje - evo kolika novčana nadoknada je u igri i šta sledi
Porodična situacija između Jelene Karleuše i njenog bivšeg supruga Duška Tošića ponovo je dospela u centar pažnje domaće javnosti, nakon navoda o ulasku u stan na Dedinju, vraćenim ključevima i promenjenim bravama.
Porodična situacija između Jelene Karleuše i njenog bivšeg supruga Duška Tošića ponovo je dospela u centar pažnje domaće javnosti, nakon navoda o ulasku u stan na Dedinju, vraćenim ključevima i promenjenim bravama.
Ova situacija otvorila je brojna pitanja o granici između privatnog spora i zakonskih okvira. O pravnim aspektima slučaja govorila je za Kurir advokatica Jovanka Zečević, koja ističe da je ključno pitanje, vlasništvo nad nekretninom i pravo na posed.
- Taj stan se vodi na decu i to je imovina dece, a njihov zakonski staratelj je Jelena Karleuša. Pitanje je da li u tim situacijama drugi supružnik ima pravo da uđe u tu kuću u odsustvu članova porodice. To za početak podrazumeva i promenu brava. Ukoliko su se sporazumno dogovorili da to njoj pripadne i ukoliko je to zaista tako, u tom slučaju ne bi smeo da ulazi u tu kuću bez prethodne najave, dogovora i dozvole - kaže Zečević.
Prema njenim rečima, ukoliko je sporazumom o razvodu dogovoreno da nekretnina pripadne deci, a da je Karleuša njihov zakonski zastupnik, tada bez najave, dogovora i dozvole ne bi smeo da ulazi u objekat.
- U ovom slučaju deca su maloletna, pa ih ona zastupa, i naravno nema pravo da menja brave, jer promena brava uvodi u postupak takozvanog smetanja poseda. Ali, naravno, to važi pod uslovom da je tačno da su deca vlasnici kuće, čiji je ona zakonski zastupnik, i da je on ušao i promenio brave. U tom slučaju nema pravo na to i to je svakako jedna zloupotreba, potpuno nepotrebna - objašnjava advokatica.
Sa druge strane, Duško Tošić i njegov pravni tim tvrde da je tokom parnice dogovoreno da Jelena Karleuša sa decom napusti nekretninu na Dedinju i preseli se u stan na drugoj lokaciji, što se, prema njihovim navodima, nije dogodilo.
- Pitanje dogovora je uvek nezgodno, jer stranke često misle da su se usmeno dogovorile. Veoma je važno da to bude precizno napisano u presudi, tačno kome šta pripada i ko će biti vlasnik koje nepokretnosti. Jer ono što se usmeno dogovori vrlo često, kada ljubav nestane, prestane da važi. Tako da, ukoliko je zaista tako, da je Jelena Karleuša sa decom u situaciji da odatle treba da se iseli, opet to nije način da se u nekretninu ulazi kada ona nije tu sa decom i da se menjaju brave - rekla je advokatica za Kurir.
Prema njenim rečima, ukoliko su navodi o promeni brava tačni, Jelena Karleuša ima osnov za tužbu po dva osnova.
- Pored takozvanog smetanja poseda, postoji mogućnost da se traži vraćanje u prethodno stanje, odnosno da se brave vrate u stanje kakvo je bilo pre promene. Takođe, postoji i potencijalno krivično delo, takozvana privatna krivična tužba zbog samovlašća, u smislu bespravnog ulaska i uzimanja tuđih stvari. To je takozvano samovlašće i u ovakvim slučajevima se nadam da će se sve rešiti bez daljih postupaka, jer su to situacije u kojima deca najviše trpe, naročito u brakorazvodnim parnicama.
Po osnovu smetanja poseda nema odštete, ali sud može da dosudi sudske troškove od oko 50.000 do 150.000 dinara.
Po osnovu samovlašća može se tražiti naknada štete, koja se u praksi najčešće kreće od oko 50.000 do 300.000 dinara, a u izuzetnim slučajevima može biti i nešto viša ako se dokaže veća šteta.
Suština je da se ovim postupcima prvenstveno štiti pravo i deca, a ne ostvaruje velika novčana dobit.
