"Pravo jačeg je jedini zakon" Karleuša poslala otvorenu poruku na godišnjicu NATO bombardovanja: "U ime sećanja na hiljade žrtava..."

Na današnji dan pre 27 godina, 24. marta 1999. godine, u 19.45 časova prvi put su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, označivši početak NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. 

Napadi koji su trajali 78 dana ostavili su duboke posledice, ljudske žrtve, razaranja infrastrukture, ali i kolektivnu traumu koja se i danas pamti. 

Tim povodom oglasila se i pevačica Jelena Karleuša, koja je na društvenim mrežama podelila emotivnu poruku u znak sećanja na godišnjicu početka bombardovanja. 

- Na današnji dan pre 27 godina, počelo je zločinačko bombardovanje Srbije od strane NATO alijanse. Razlozi su danas čitavom svetu više nego jasni, otimanje Kosova i pravljenje velike vojne baze. Srbija kao uostalom i sve zemlje koje se danas bombarduju a čitav svet nemo posmatra, nije imala šansu. Pravo jačeg i tada kao i sada, zapravo jeste jedini zakon - napisala je Karleuša. 

Ona je u nastavku istakla da su posledice tog perioda i danas vidljive. 

- Bombardovanje Srbije i otimanje Kosova otvorilo je svetsku Pandorinu kutiju i posledice tog bezakonja gledamo danas. U ime sećanja na hiljade žrtava među kojima su bila i deca, ponosna sam na moj narod, koji je kroz istoriju i velike ratove uvek pokazivao ogromnu hrabrost i volju da se odupre neprijateljima. Kosovo je Srbija, živela Srbija - poručila je pevačica. 

Muzika kao otpor: Beograd je pevao pod bombama 

U jeku bombardovanja, dok su sirene parale noć, a eksplozije potresale gradove širom zemlje, život u Beogradu dobio je neobičan oblik prkosa. Muzika nije utihnula, naprotiv, postala je simbol otpora, zajedništva i potrebe da se sačuva makar deo normalnosti. 

Na trgovima, u parkovima i na improvizovanim binama organizovani su koncerti koji su okupljali veliki broj građana. 

Mnogi od njih održavani su na otvorenom, često u blizini potencijalnih meta, što je njihov simbolički značaj činilo još snažnijim. 

Građani su dolazili uprkos opasnosti, noseći transparente, sveće i snažan osećaj inata. Muzika je u tim trenucima bila mnogo više od zabave, bila je dokaz da život nije stao.

Jelena Karleuša bila je među izvođačima koji su nastupali na ovim okupljanjima, pokušavajući da pesmom i energijom pruži podršku ljudima u najtežim trenucima. 

Koncerti kao utočište od straha 

Ovi događaji imali su i snažnu psihološku ulogu. U atmosferi neizvesnosti i stalne opasnosti, pružali su osećaj zajedništva i makar kratkotrajni predah od straha. 

Ljudi su se okupljali, razgovarali, pevali i na nekoliko sati zaboravljali na zvuke detonacija u daljini. Upravo ta potreba za bliskošću i normalnošću učinila je ove koncerte duboko emotivnim i nezaboravnim. 

Danas, sa vremenske distance, kulturni život tokom 1999. godine ostaje upamćen kao jedinstven primer prkosa i solidarnosti. Iako muzika nije mogla da zaustavi razaranje, pomogla je da se sačuva duh grada i nada da će život pobediti strah. Beograd je tada pokazao da čak i pod bombama, pesma može biti glas otpora i simbol opstanka.