RTS u poseti Vedrani Rudan: "Kako Vas nije sramota tako da pričate, prvi put se vidimo u životu, a Vi lupetate!"
Ovo je istina o njoj kada se ugas reflektori.
Hrvatska književnica Vedrana Rudan, rođena u Opatiji, već godinama živi u Rijeci, gde je pronašla svoj mir daleko od javne vreve.
Početkom juna prošle godine, Rudan je u kolumni na svom sajtu Rudan.info prvi put javno saopštila da boluje od teškog oblika raka.
Iako se nalazi na lečenju, spisateljica je ostala dosledna sebi – nastavila je da piše, bez patetike i bez želje da od bolesti pravi ličnu dramu.
Autorka poznata po britkom jeziku i beskompromisnim stavovima, jednom prilikom ugostila je i ekipu RTS-a, u emisiji "TV lica kao sav normalan svet", kada je otvorila vrata svog doma i govorila o svakodnevici koju živi van reflektora.
– Suprug je pronašao ovu malu, staru kuću. Mislim da ima oko 400 godina i da je spomenik nulte kategorije – rekla je tada Rudan, objašnjavajući da je reč o kući koju su godinama obnavljali. Iako joj se u početku činila kao ruševina, vremenom je postala mesto koje doživljava kao svoje utočište.
– Kad sam je prvi put videla, zgrozila sam se. Rekla sam mužu da me nikada ne pita ništa oko majstora. I dan-danas po kući stalno nešto radimo – ispričala je uz prepoznatljivu dozu ironije.
U istoj emisiji prisetila se i anegdota sa majstorima, ne krijući da ni u privatnom životu ne odstupa od direktnog stava.
– Jednom prilikom me je izvređao majstor kada sam došla po svog supruga u kafić: "Ostavi ga na miru, ovo je najgora žena na svetu". Ja mu odbrusim: "Kako vas nije sramota tako da pričate, prvi put se vidimo u životu, a vi lupetate!". Tek on meni poručuje: "Ja sam vam ženo kuću izgradio". Nakon toga sam mu rekla da je kvalifikovan za to što priča, ali sam mu se svakako krvi napila – ispričala je Rudan.
Govoreći o moru, koje je obeležilo njeno odrastanje, priznala je da joj danas više ne predstavlja romantizovanu sliku.
– Odrasla sam uz more. Ne uzbuđuje me pogled na njega, ali gde god da sam, uvek mislim da negde iza zgrada mora postojati more – zaključila je.
"Ovo nisu moji oproštajni tekstovi"
Nakon objave o bolesti, deo javnosti njene kolumne protumačio je kao lične ispovesti i oproštaje, što je Rudan kasnije jasno demantovala.
– Moji tekstovi nisu dnevnik bolesti. Pisac piše u prvom licu, ali to ne znači da piše o sebi. Tekst o napuštenim onkološkim pacijentima nije priča o meni – poručila je u kolumni.
