Vedrana Rudan prikovana za krevet na Onkologiji - U jednoj ženi, književnica uspeva da nađe spas u najtežim danima
Iako hrabro nosi teret izuzetno teške dijagnoze, priznaje da ima strah, ali ne od smrti, već od toga da umre u velikim bolovima.
Književnica Vedrana Rudan već godinu i po dana bije bitku sa najtežom bolešću, retkim oblikom kancera žučnih kanalića. Kroz svoje kolumne redovno objašnjava sopstveno stanje, a u najnovijem obraćanju podelila je potresno svedočenje sa odeljenja onkologije.
U ovom obraćanju Vedrana piše o rođendanu medicinske sestre, ali je ipak u prvom planu njeno narušeno zdravlje. Na sebi svojstven način je opisala svoj dan otkako se budi i leže u bolnički krevet, kao i surovu realnost teških bolesnika i neizvesnost sa kojom se svakodnevno bude.
- Sigurna sam da svi vi zdravi nimalo ne zavidite nama na onkologiji koji ovde živimo iako o našem životu ne znate ništa. Običan je to život. Uveče zaspiš i često si debelo siguran da idući dan dočekati nećeš. Pa se zlobno tešiš, možda neće ni zdravi.
Bura duva, čupa drveće iz zemlje, šta ako zdravome odvali glavu? Ma, za******m se. Nije zloba ono što nas drži na životu. Mi, za razliku od vas koji i ne znate gde je rečka Onkologija, poznajemo sestru Ingrid. Da smo zdravi ne bismo znali šta su toplina, čovečnost, osmeh žene koja deli tvoju sudbinu ali govori o drugim stvarima.
O psićima, unucima, kćeri, lepoti života, šetnjama po Krimeji i pušenju na balkonu noću, o ponoći kad misli da je samo mesec gleda. Ingrid, i bolesne smo i očajne i nesretne i sretne jer te imamo. Šta bismo mi bez tebe? Srećan rođendan - napisala je ona ženi koja se svakodnevno brine o njoj.
Metastaze na kostima
Vedrana Rudan u svojim kolumnama iznova detaljno opisuje kroz kakve muke svakodnevno prolazi, a posebno potresan tekst se odnosi na onaj kada je napisala da su joj se "kosti osule metastazama".
U svojim ranijim kolumnama često je isticala upravo herojsku ulogu medicinskih sestara koje brišu granice očaja i koje su jedina bića koja bolesnike, makar po njenom mišljenju, "drže na besmislenom životu".
Iako hrabro nosi teret teške dijagnoze, Vedrana je u jednom momentu priznala da se plaši, ali ne smrti, već toga da će umreti u neopisivim bolovima.
