ČUDO NA PLAŽI: Otkrivena boca sa stogodišnjim pismima - Pronađene i porodice vojnika koji su ih napisali

Ponekad se najintimnije priče iz prošlosti ne kriju u debelim knjigama, već u predmetima koje bi mnogi bez razmišljanja bacili u smeće.

Ipak, sudbina ih ponekad dovede u ruke onih koji umeju da prepoznaju vrednost uspomene. Takve priče i poruke sa sobom često nose ne samo delić istorije, već i neočekivanu emociju koja postaje most između današnjih ljudi i onih koji već odavno nisu među živima.

Upravo to se dogodilo jednoj australijskoj porodici tokom obične akcije čišćenja plaže, piše "People". 

Dok su sakupljali otpad na plaži Vorton, nedaleko od Esperansa u Zapadnoj Australiji, članovi porodice pronašli su staru staklenu bocu, zatrpanu u pesku, koja je umesto smeća skrivala neverovatno otkriće. 

U pitanju su bila pisma stara više od sto godina, napisana tokom Prvog svetskog rata. U boci su se nalazila pisma dvojice australijskih vojnika – Malkolma Aleksandera Nevila (27) i Vilijama Kirka Harleja (37), napisana 15. avgusta 1916. dok su bili na brodu HMAT A70 Ballarat, koji je iz Adelejda plovio ka Evropi. 

Malkolm je u svom pismu majci, Robertini Nevil, kojoj je izričito zamolio da se poruka preda ako je ikada neko pronađe, opisao kako je hrana na brodu uglavnom "zaista dobra", osim jednog obroka, dodajući da se brod „silno ljulja“, ali da su srećni. Pismo je potpisao sa "tvoj voljeni sin". 

Harlej je u svojoj poruci naveo da se nalaze "negde u Bajtu", misleći na Veliki australijski zaliv, beležeći trenutak između polaska i neizvesne budućnosti na evropskim ratištima. Prema podacima Australijskog ratnog memorijala, Malkolm Nevil, pripadnik 48. australijskog pešadijskog bataljona, poginuo je u Francuskoj u aprilu 1917. godine, dok se Vilijam Harlej nakon rata vratio kući, što ova pisma danas čini još snažnijim podsetnikom na sudbine mladića koji su otišli u rat. 

Iako je u boci bilo vode, rukopis je ostao čitljiv, a veruje se da je boca godinama bila zaštićena u peščanim dinama, pre nego što ju je more ponovo izbacilo. Deb Braun, koja je bocu pronašla, kontaktirala je potomke oba vojnika i planira da im pošalje pisma. Unuka Vilijama Harleja, En Tarner, nazvala je otkriće "čudom", dok je Malkolmov posinak, Herbi Nevil, poručio da je ovaj pronalazak ponovo ujedinio porodicu i probudio ponos, ali i tugu zbog mladića koji je vedra srca otišao u rat iz kojeg se nikada nije vratio. Braun je priznala da ju je sadržaj pisama duboko dirnuo: u njima je, kaže, vidljiv mladić koji hrabro, gotovo veselo kreće u nepoznato, ne sluteći tragičan kraj.