scattered clouds
23°C
22.05.2024.
Beograd
eur
117.1138
usd
107.8893
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

Tajne sedmovrate Žiče: Da li je zaista u svetinji krunisano 7 vladara i šta se dogodilo sa crvenom fasadom?

11.03.2024. 21:35
Piše:
Srbija Danas/V.J.
Žiča
Žiča / Izvor: Shutterstock

Dragulj koji odoleva vremenu.

Zadužbina prvog srpskog kralja, brata Rastka Nemanjića, potonjeg Svetog Save, svojevrstan je simbol srpske duhovnosti.

Manastir Žiča, u kome se danas čuvaju mošti ktitora, zidan je u periodu između 1206. i 1217. godine, u blizini tadašnjeg Karanovca, današnjeg Kraljeva.

SVETA PETKA OBNAŽENIH GRUDI: U ovoj srpskoj svetinji krije se jedinstvena freska na čitavom svetuSveta Petka

SVETA PETKA OBNAŽENIH GRUDI: U ovoj srpskoj svetinji krije se jedinstvena freska na čitavom svetu

Proglašena je najlepša nova srpska reč, a verovali ili ne, označava ozbiljan mentalni poremećajKnjiga

Proglašena je najlepša nova srpska reč, a verovali ili ne, označava ozbiljan mentalni poremećaj

Voleo je svoje Užice, a Užičani mu učinili neoprostivo: U centru grada izbrisano poslednje sećanje na znamenitog SrbinaLjuba Stojanović

Voleo je svoje Užice, a Užičani mu učinili neoprostivo: U centru grada izbrisano poslednje sećanje na znamenitog Srbina

Žiča
Žiča / Izvor: Profimedia

Sedište arhiepiskopije

Glavna manastirska crkva posvećena je Hristovom Vasnesenju, a ktitor manastira bio je srpski kralj Stefan Prvovenčani, sin Stefana Nemanje.

Zanimljiv je podatak o lokaciji na kojoj je ovaj srpski srednjovekovni manastir podignut. Gotovo isto udaljen od Rima i Konstantinopolja, Žiča je građena najverovatnije sa ciljem da baš u njoj bude sedište Arhiepiskopije.

Žiča
Žiča / Izvor: Profimedia

Pretpostavlja se i da naziv ovog manastira ima veze sa žitom, kojim je dolina reka Raške i Ibra, te ceo taj kraj, bogat.

Najčešće se pominje da je gradnja manastira Žiča započeta 1206. godine, čemu svedoče biografi Svetog Save, Domentijan i Teodosije. Nedugo po sticaju autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, upravo u Žiči se nalazi i sedište Arhiepiskopije. Značajnu ulogu u gradnji ove svetinje imao je i monah Sava Nemanjić.

Upravo on je osmoricu episkopa hirotonisao baš u ovom manastiru 1220. godine.

Samo godinu dana kasnije, u Žiči je krunisan i sprski kralj Stefan, prvi krunisani kralj Srbije, koji bi prozvan zato Prvovenčani.

Žiča čeka svoje crveno ruho

Iako ne postoje dokazi, prisutno je uverenje da je fasada ovog manastira, poznata po karakterističnoj crvenoj boji, nastala po uzoru na neke od svetogorskih manastira, koje je monah Sava imao prilike da vidi. Najpre se to odnosilo na manastire Velika Lavra i Vatoped na Svetoj Gori.

Kao drugi mogući razlog pominje se simbolika crvene boje, budući da osim veze sa carskom dinastijom, ta boja je u vezi i sa krvlju mučenika stradalih za veru.

Žiča
Žiča / Izvor: Shutterstock

Podsećamo da su radovi u manastirskom kompleksu počeli 2018. godine, a 2019. godine, uoči obeležavanja 800 godina autokefalnosti, oko Crkve Svetog Spasa čak su bile postavljene skele. Od sanacije fasade se odustalo, jer su otkrivena oštećenja. Ispitivanje je pokazalo da je čak osamdeset odsto fasade odvojeno od osnovne strukture zida i da mora u celini da se ukloni. Zemljotres iz 2010. godine, takođe, ostavio je posledice na zidove crkve.

Obnova zidova je još uvek u toku, a zbog kompleksnosti posla Žiča još uvek čeka povratak svoje prepoznatljive boje.

Sedam vrata Žiče

Mada se u narodu pominje ovaj manastir u kome su krunisani srpski kraljevi kao "sedmovrati", činjenica je da u Žiči nije krunisano sedam, već pet vladara. Nakon što bi kralj prošao kroz ta jedna vrata, ona bi bila zazidana. Legenda kaže da je krunisani kralj ulazio na jedna vrata, a da je izlazio na druga.

Žiča
Žiča / Izvor: Profimedia

Izuzev Stefana Prvovenčanog, u Žiči su krunisani i kraljevi Radoslav i Vladislav, kao i kralj Aleksandar Karađorđević, te kralj Petar Prvi Karađorđević, koji je miropomazan u ovoj svetinji 2. septembra 1904. godine.

Freske manastira Žiče

Žičko slikarstvo je izvedeno u tri talasa - 1220/21. godine, zatim između 1229. i 1234. godine, i u prvim godinama 14. veka. Prva dva talasa čine stariji sloj, i za njega je bio zadužen upravo Sveti Sava, dovođenjem slikara iz Carigrada, koji su otpočeli radove na živopisanju manastirske crkve. Ovaj sloj pripada Zlatnom dobu srpskog slikarstva.

Za najmlađi sloj, kao i obnovu i ukrašavanje Žiče, bili su zaslužni podjednako i kralj Milutin i arhiepiskop Sava III, što je zabeleženo time što su njihove figure uključene u sliku Božićne stihire, što predstavlja poetsku interpretaciju ovaploćenja Slova i njegovog darivanja. Prisustvom i arhiepiskopa Save III i kralja Milutina sa dvorskom pratnjom na svečanom božićnom bogosluženju, postignuta je lepa himnografska tema.Ovaj sloj pripada i rađen pod uticajem Renesanse Paleologa za koje se može reći da su reprezentativni primeri slikarstva svog doba

Žiča
Žiča / Izvor: Profimedia

Najstariji istorijski izvor o manastiru Žiča su dve povelje kralja Stefana i njegovog sina Radoslava iz druge i treće decenije 13. veka, prepisane u 14. veku na zidovne prolaze, ispod kula na ulazu u crkvu.

Danas je manastir Žiča nezaobilazna tačka prilikom posete vernika i posetilaca iz svih delova sveta.

Srbija Danas/V.J.