Precizni podaci umesto paušalnih procena: koliko je zaista realan narativ o "masovnoj zavisnosti"?
U domaćoj javnosti poslednjih godina često se mogu čuti tvrdnje da u Srbija “prepuna“ zavisnika od igara na sreću.
Ipak, analiza podataka medicinskih ustanova i relevantnih državnih organa otkriva znatno drugačiju i mnogo realniju sliku.
Na osnovu dostupnih medicinskih izveštaja, ukupan broj osoba koje se u Srbiji leče od bolesti zavisnosti iznosi približno 1.150.
Ovaj podatak ne umanjuje ozbiljnost problema, ali istovremeno dovodi u pitanje procene o desetinama ili čak stotinama hiljada zavisnika, koje se namerno plasiraju u javnost od strane nekredibilnih izvora željnih klikova i pažnje.
Sagovornici iz zdravstvenog sistema navode da se tokom godine između 220 i 240 građana obrati institucijama zbog problema sa prekomernim klađenjem. Reč je o brojkama koje zahtevaju odgovoran pristup ali koje su 300 puta manje od onih koje se plasiraju u pojedinim medijima.
Gde nastaje najveći rizik
Stručnjaci ukazuju da se najveći deo rizika ne vezuje za regulisano tržište, već za nelegalne online platforme, posebno tzv. crypto kazina, koja posluju izvan domašaja domaćih propisa i institucionalne kontrole. Za razliku od licenciranih priređivača, koji podležu obaveznim mehanizmima identifikacije korisnika, ove platforme funkcionišu bez kontrole i nadzora državnih organa često koristeći obmanjujuće modele privlačenja korisnika - igrača.
Prema ocenama stručnjaka, ovakvi sajtovi predstavljaju ključne izvore nastanka novih rizičnih ponašanja, naročito među mlađom populacijom. Zbog toga se u stručnim krugovima sve češće ističe potreba za pojačanom institucionalnom kontrolom koja treba biti usmerena usmerenim u gašenju takvih sajtova i suzbijanju nelegalnog online tržišta igara na sreću.
Novim zakonomom – značajno pojačan nadzor i kontrola
Izmenama Zakona o igrama na sreću uveden je obavezan sistem registracije i verifikacije identiteta svih korisnika online igara na sreću. Ovim rešenjem maloletnim licima je faktički onemogućen pristup licenciranim priređivačima, što se u stručnim analizama ocenjuje kao jedan od značajnijih koraka ka unapređenju zaštite maloletnika I drugih društvenih grupa.
Paralelno sa regulatornim merama, razvijaju se i preventivni programi usmereni na ranu identifikaciju rizičnih obrazaca ponašanja, gde se preventivno deluje u cilju sprečavanja nastanka zavisnosti. Projekat „Moguće je prekinuti“, koji se sprovodi u saradnji Udruženja priređivača igara na sreću - UPIS i relevantnih zdravstvenih ustanova, često se navodi kao primer sistemskog pristupa koji prevenciju stavlja u prvi plan.
