Прецизни подаци уместо паушалних процена: колико је заиста реалан наратив о "масовној зависности"?
У домаћој јавности последњих година често се могу чути тврдње да у Србија “препуна“ зависника од игара на срећу.
Ипак, анализа података медицинских установа и релевантних државних органа открива знатно другачију и много реалнију слику.
На основу доступних медицинских извештаја, укупан број особа које се у Србији лече од болести зависности износи приближно 1.150.
Овај податак не умањује озбиљност проблема, али истовремено доводи у питање процене о десетинама или чак стотинама хиљада зависника, које се намерно пласирају у јавност од стране некредибилних извора жељних кликова и пажње.
Саговорници из здравственог система наводе да се током године између 220 и 240 грађана обрати институцијама због проблема са прекомерним клађењем. Реч је о бројкама које захтевају одговоран приступ али које су 300 пута мање од оних које се пласирају у појединим медијима.
Где настаје највећи ризик
Стручњаци указују да се највећи део ризика не везује за регулисано тржиште, већ за нелегалне online платформе, посебно тзв. crypto казина, која послују изван домашаја домаћих прописа и институционалне контроле. За разлику од лиценцираних приређивача, који подлежу обавезним механизмима идентификације корисника, ове платформе функционишу без контроле и надзора државних органа често користећи обмањујуће моделе привлачења корисника - играча.
Према оценама стручњака, овакви сајтови представљају кључне изворе настанка нових ризичних понашања, нарочито међу млађом популацијом. Због тога се у стручним круговима све чешће истиче потреба за појачаном институционалном контролом која треба бити усмерена усмереним у гашењу таквих сајтова и сузбијању нелегалног online тржишта игара на срећу.
Новим закономом – значајно појачан надзор и контрола
Изменама Закона о играма на срећу уведен је обавезан систем регистрације и верификације идентитета свих корисника online игара на срећу. Овим решењем малолетним лицима је фактички онемогућен приступ лиценцираним приређивачима, што се у стручним анализама оцењује као један од значајнијих корака ка унапређењу заштите малолетника И других друштвених група.
Паралелно са регулаторним мерама, развијају се и превентивни програми усмерени на рану идентификацију ризичних образаца понашања, где се превентивно делује у циљу спречавања настанка зависности. Пројекат „Могуће је прекинути“, који се спроводи у сарадњи Удружења приређивача игара на срећу - УПИС и релевантних здравствених установа, често се наводи као пример системског приступа који превенцију ставља у први план.
