Albert Ajnštajn je bio MUŽ IZ PAKLA: Mileva Marić je morala da poštuje OVA rigorozna pravila, a jedna stvar je posebno KONTROVERZNA

Brak Mileve Marić, izuzetne srpske matematičarke, i Alberta Ajnštajna, jednog od najuticajnijih naučnika 20. veka, ostao je upamćen kao dramatična priča o ljubavi, razočaranju i neravnopravnosti. Njihova veza, koja je započela kao nežna i intelektualno snažna romansa dvoje mladih studenata, prerastala je u jedan od najpoznatijih i najkomentarisanijih bračnih krajeva u istoriji nauke.

Mileva i Albert upoznali su se 1896. godine na Politehničkom institutu u Cirihu, gde je talentovana Novosađanka bila među retkim ženama koje su imale privilegiju da studiraju fiziku. Spojila ih je radoznalost, upornost i jednaka strast prema nauci. Njihova prepiska svedoči o zajedničkom učenju, istraživanju i snovima o naučnoj karijeri koju će graditi rame uz rame. Venčali su se 1903. godine i postali roditelji dvojice sinova, Hansa Alberta i Edvarda.

Ipak, kako je vreme odmicalo, romantična vizija o jednakom partnerstvu sve više se udaljavala od stvarnosti. Dok je Ajnštajn sticao svetsku slavu i napredovao u naučnim krugovima, Mileva je korak po korak napuštala svoje ambicije, preuzimajući gotovo sve porodične obaveze. Iz njihovih pisama može se jasno uočiti kako je među supružnicima rasla emotivna distanca, a Milevino mesto u braku sve više ličilo na ulogu služavke, a ne ravnopravne partnerke.

Prelomni trenutak usledio je 1914. godine, kada je Mileva, nadajući se da će porodica ponovo pronaći zajednički mir, otputovala u Berlin. Umesto pomirenja, dočekala ju je čuvena lista strogo propisanih pravila koje je Albert sastavio, inače dokument koji je kasnije postao simbol njegovog hladnog i autoritativnog odnosa prema supruzi. Od Mileve se očekivalo da održava kuću i njegove lične stvari u besprekornom redu, da mu obezbeđuje obroke, da ga ni na koji način ne kritikuje pred decom i, najkontroverznije od svega, da ne očekuje nikakvu bračnu bliskost. Bila je dužna da ćuti kada joj on to zatraži i da bez pogovora napusti prostoriju u kojoj se nalazio, kad god bi to zahtevao.

Duboko ponižena i slomljena takvim uslovima, Mileva je ubrzo napustila Berlin i vratila se u Cirih sa sinovima, čime je njihov životni put faktički krenuo u suprotnim smerovima. Formalno, brak je okončan 1919. godine.

Kao deo razvoda, Ajnštajn je Milevi obećao novac od buduće Nobelove nagrade, ukoliko je ikada dobije i to obećanje je ispunio 1921. godine. Ipak, uprkos tome, u mnogim biografijama i svedočenjima Albert Ajnštajn ostao je zapamćen i kao čovek koji je, uprkos genijalnosti, bio jedan od najnemilosrdnijih i najzahtevnijih muževa svog vremena.