Otkrovenje duhovnog buđenja: Sveta istina kako POST i PRIČEST otkrivaju nevidljive opasnosti i vode ka pročišćenju duše

Post je put ka unutrašnjem pročišćenju i približavanju Bogu, a njegovi koreni sežu još u Starozavetna vremena, kada je Bog dao prvu zapovest čoveku, "Da se uzdrži od ploda sa Drveta poznanja dora i zla." 

U tradicionalnim seoskim domaćinstvima post nije bio tema o kojoj se mnogo raspravljalo, već se podrazumevao kao deo života. Meso se nije jelo svakodnevno, već uglavnom za velike praznike poput Božića i Vaskrsa.

Kada bi došao post, ljudi bi jednostavno izostavili meso iz ishrane, bez dodatnih pitanja ili dilema. Sveštenici su bili ti koji su određivali ko može da posti na vodi, a ko uz olakšice, vodeći računa o zdravlju i duhovnom stanju vernika.

Danas je post postao tema mnogih diskusija. Istovremeno, primetno je da mnogi akcenat stavljaju na jelovnik, a nekada se nije postavljalo pitanje "Šta jesti?", već "Kako postiti u skladu sa duhovnim životom."

Post se nikada ne odvaja od molitve, jer se, prema hrišćanskom učenju, demoni iz čoveka mogu isterati samo postom i molitvom.

Da li se pre početka posta mora ići i razgovarati sa sveštenikom o tome i da li je ispovest pre Svetog pričešća obavezna?

-Hrišćani koji ne drže post su duhovno zaspali. Njihov duhovni život je u stanju koje vrlo nalikuje dubokom zimskom snu u kojem padaju neke životinje. Kao što čovek koji spava neće ni primetiti opasnost koja mu se približava i neće ništa preduzeti kako bi je izbegao, tako i Hrišćani koji ne praktikuju post je u duhovnom snu i ne primećuje kakve ga sve opasnosti po njegovu dušu vrebaju sa svih strana. Oni Hrišćani koji počnu da se pridržavaju pravila posta, obično postaju mnogo svesniji svog duhovnog života i svojih duhovnih potreba, kao i opasnosti koji im prete. Postaju budniji, pažljiviji prema svom duhovnom životu, rekao je duhovnik.

Post se može držati na više različitih nivoa

• Izvorno, post je značio da se uopšte ne jede i to je najstrožiji post.
• Da se jede samo sveže voće i povrće, hrana koja nije kuvana
• Hrana kuvana na vodi ili pečena u rerni bez ulja
• Da se u hranu doda malo ulja
• Još blaži post je da se može jesti i riba.

Post nije samo uzdržavanje od hrane, već i uzdržavanje od grešnih misli i dela. On nije obavezan uslov za pričešće, ali se preporučuje kao duhovna priprema. Pričešće nije običan doručak, već sveto sjedinjenje sa Hristom kroz hleb i vino. Upravo zato se preporučuje da se čovek očisti i telom i dušom pre pristupanja ovom svetom činu.

-Ispovest pre svakog pričešća nije obavezna, ali hrišćanski život bez ispovesti nije moguće. Tako da ćeš, ako želiš da živiš punim duhovnim životom, pre ili kasnije otići na ispovest. Po neki sveštenici će zahtevati da se ispovediš pred svako pričešće. U crkvama gde je takvo pravilo, često će, naročito tokom posta, mnoštvo vernika želeti da se ispovedi. U takvim situacijama će se ispovest obavljati veoma brzo. Za one koji se redovno ispovedaju to neće biti problem, ali za nekoga ko se prvi put ispoveda takva brza i kratka ispovest verovatno nije baš adekvatna, objašnjava duhovnik.

Ispovest je bitan aspekt duhovnog života, jer omogućava čoveku da oslobodi svoju dušu od tereta greha. Sveštenik u ovom procesu ima ulogu duhovnog vodiča koji može da razreši grehe i moli se zajedno sa pokajnikom. 

-Na ispovesti treba da pričaš o svemu onome što si učinila. Za šta ti tvoja savest govori da nije bilo ispravno, kao i sve ono što si propustila da učiniš, a savest ti svedoči da je trebalo da to učiniš. Pritom, ne treba da spominješ druge ljude po imenu. Nemoj govoriti šta sve nisi pogresila. Ne moraš opisivati svaki greh u detalje, jer bi u tom slučaju ispovest trajala koliki i sami život. Navedi samo onoliko detalja koliko potrebno da se shvati o kakvom se grehu radi.

Ne treba da pričaš na ispovestima o stvarima koje nisi spremna da se odrekneš.

-Na ispovesti se ne traži nikakva garancija da do kraja života nećeš ponoviti greh, nego samo to da si u tom trenutku ispovesti čvrsto rešena da to više nikad ne ponoviš. Ako imaš takvu želju u sebi da greh nikada više ne ponoviš, onda i ima smisla da ga i pomeneš na ispovesti. Ako pak planiraš nakon ispovesti da ponovo to učiniš, onda bi priča o tome na ispovesti bila čak dodatni greh- kao lažno svedočenje, jer bi izašlo da na ispovesti svedočiš da tu stvar smatraš grehom i da želiš da ga se oslobodiš, a pritom u istom trenutku u sebi ne želiš da prestaneš, objašnjava duhovnik.

Dobročinstvo je suštinski deo posta. Vrlina nije samo dobra osobina, već nešto što nadilazi uobičajene moralne norme. Pravo dobročinstvo nije samo pomoć drugome, već i nesebično davanje bez očekivanja pohvale ili nagrade. 

Hrišćani su pozvani da čine dobro u tišini, bez isticanja svojih dela, jer je skromnost jedan od temelja vere.