Kako se postavljaju IKONE U DOMU? Vlada uverenje da moraju biti isključivo na ISTOČNOM ZIDU, ali protojerej otkriva šta je zapravo ISTINA
Pravo hrišćanstvo ne bi smelo da bude slepo vezano za slovo zakona
Kao što svaki vernik zna, ikona nije tek samo lepa slika i danak modi, već slika pred kojom se molimo za zaštitu nas i naše porodice. Ona nije ukrasni element, ali ni talisman za sreću, pa se savetuje da prilikom odabira mesta za ovu svetu sliku obratite pažnju na hrišćansku tradiciju i običaje.
Pri postavljanju na zid se uvek treba paziti na dve stvari: ka kojoj strani sveta su okrenute i kakav im je raspored. Vernici treba da znaju da ikone predstavljaju malu crkvu u njihovoj kući i da zato strogo poštuju pravoslavne običaje.
DANAS JE PRAZNIK VERE, NADE, LJUBAVI I NJIHOVE MAJKE SOFIJE: Običaji nalažu da svako ko ima ŽENSKO dete, treba da uradi OVO!
"Žena sme biti SAVREMENA i LEPA": Mnogi smatraju da se u CRKVU ne sme sa ŠMINKOM i BEZ MARAME, arhimandrit konačno otkriva ISTINU
Iz 91. kanonskog pravila Svetog Vasilija Velikog (uzetog iz 27. glave Knjige o Duhu Svetome bleženom Amfilohiju), koje ulazi u sastav Knjige Pravila, to jest crkvenih kanona opšteobaveznih za sve pravoslavne hrišćane, saznajemo da su se hrišćani prilikom savršavanja molitvi odvajkada okretali istoku:
"'Koje nas je Pismo naučilo da se u molitvi okrećemo ka istoku?' Pita sveti Vasilije i dalje pojašnjava: 'Jer svi gledamo ka istoku za vreme molitve, ali malo na je koji znamo, da kroz to tražimo drevni raj, koji je Bog zasadio u Edemu na istoku (Post.2,8)'.
Prvo i osnovno pravilo pri postavljanju pravoslavnih ikona u stanu ili kući kojeg bi trebalo da se pridržavate nalaže da ova sveta slika bude na istočnom zidu počasne, glavne prostorije. Međutim, pošto se ni stambene zgrade, a ni porodične kuće, ne orijentišu kao pravoslavni hramovi (istok-zapad), često nije moguće da istočni zid bude prazan, da bi se na njemu postavile ikone. Ponekad su na toj strani prozori, vrata, izlaz na terasu ili dvorište. U tom slučaju ikone biste trebalo da postavite na južni ili severni zid, a drugo pravilo glasi - potpuno izbegavati stavljanje na zapadni zid.
Protoprezviter Milan Ristivojčević je rešio da jednom za svagda stane na kraj opštoj konfuziji o postavljanju ikona koje predstavljaju umanjenu Božju kuću u našem domu:
- Prema pravilima svete Pravoslavne Crkve, prilikom molitve treba da okrenemo ka istoku, usled čega su i oltari hramova okrenuti ka istoku. Ujedno, opravdano je i to što se, prema veoma starom blagočestivom ruskom običaju, ikone u domovima stavljaju u 'počasni ugao', to jest u najlepši i najistaknutiji, koji je najpogodniji za postavljanje ikona. Ikone se postavljaju u ugao zato što je Gospod Isus Hristos Sebe nazvao 'Krajeugaonim Kamenom' Crkve koju je osnovao, pa prirodno treba da bude i 'Krajeugaoni Kamen' svakog hrišćanskog doma – 'male crkve', što se simvolički i predstavlja postavljanjem svetih ikona u najlepšem uglu kuće. Samo po sebi se razume da od svih uglova treba odabrati onaj koji je najprikladniji i najdoličniji da bi tu bile postavljene ikone.
- Osim toga, kao drevni običaj kod nas je bilo prihvaćeno da se pri ulasku u kuću pre svega okrene licem prema svetim ikonama i da se pred njima načine tri poklona, uz osenjivanje sebe krsnim znamenjem, pa da se tek potom pozdravljaju domaćini. Zato je prirodno da ikone treba da budu postavljene u onom uglu koji prvi, da tako kažemo, 'pada u oči' onome ko ulazi u sobu. Takav najistaknutiji i najprikladniji ugao sobe obično se i bira za postavljanje ikona i naziva se 'počasni ugao', ponekad čak i nezavisno od toga da li jekrenut ka istoku ili ne. Naravno, treba se truditi da se izabere onaj ugao koji je okrenut ka istoku, ali ujedno i imati na umu kako u istinskom hrišćanstvu ne bi smelo da bude takve preterane i slepe privezanosti za 'slovo zakona', u krajnjoj liniji – onda kada je reč o čisto obrednom aspektu: Bogu se možemo moliti i klanjati svuda, u svim pravcima, na svakom mestu vladavine Njegove (Ps.102,22), a ne samo kada smo okrenuti ka istoku.