Počeo je GOSPOJINSKI POST koji žene posebno treba da ispoštuju - Važi za NAJSTROŽI i NAJKRAĆI, a evo koja pravila NE SMEJU da se KRŠE ni pod kojim uslovima

Pravoslavnim vernicima danas započinje Gospojinski ili Bogorodičin post, koji će trajati četrnaest dana, sve do praznika Uspenja Presvete Bogorodice.

Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta. Potonji praznik poznat je kao praznik majki i dece i tada bi posebno žene treblo da se pričeste.

Post je ustanovljen u čast Presvete Bogorodice.    

Gospojinski ili Bogorodičin post traje od 14. do 28. avgusta, a po strogosti dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta. Uvek počinje na Svete Makaveje i traje 14 dana, završavajući se zaključno sa praznikom Uspenja Presvete Bogorodice.

Ovaj post je karakteristićan po svojoj strogoći - posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava upotreba ulja i vina u prehrani, kao i na praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada se može jesti i riba.    

Crkva Hristova je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre upokojenja provodila u stalnom postu i molitvi. Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita, 826. godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Treba znati da post ne znači da treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Ovaj podvih ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla.

Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom u i vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.

Sveti Jovan Zlatousti pita:

- Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se s njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela.

- Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso?! Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.

Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.

Gospojinski post pravoslavni vernici okončavaju Svetim Pričešćem na praznik Bogorodičinog Uspenja.