Sutra NE SMETE da zaboravite jedno važno pravilo: Običaji za drugi dan Vaskrsa su strogi – zabranjeno je da budete tužni
U zapadnoj hrišćanskoj tradiciji, on se računa kao drugi dan Vaskrsa, dok u srpskoj pravoslavnoj tradiciji traje celonedeljna svetlost poznata i kao „Bela nedelja“.
Vaskršnji ponedeljak, prema vizantijskom obredu, predstavlja prvi dan Svetle nedelje i nastavlja slavlje Vaskrsa – praznika radosti, pobede života nad smrću i Hristovog vaskrsenja.
Tih dana, sreda i petak se ne poste, jer je u pitanju period velike radosti.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, crvenim slovom obeleženi su i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak, a svi se i dalje pozdravljaju tradicionalnim pozdravom „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“
Na ovaj dan postoji samo jedno pravilo koje se ne sme prekršiti – raduje se, veseli i deli radost sa najbližima. Vernici veruju da oni koji na Vaskršnji ponedeljak ne pokažu veselje i zahvalnost Bogu za život i vaskrsenje, mogu navući lošu sreću na sebe. Stariji kažu: "Ko ne slavi Hrista, taj mu prkosi."
Zato se ovaj dan koristi za okupljanje porodice, dolazak rodbine iz udaljenih krajeva, druženja, gozbe i veselje koje se prenosi kroz celu zajednicu.
Na Hilandaru, ujutru posle službe, monasi izlaze iz manastira noseći svetinje – ikonu Bogorodice Trojeručice i druge crkvene predmete. U povorci, uz pojanje tropara, obilaze sveta mesta: Krst cara Dušana, mesto gde je uginula mazga koja je iz Jerusalima donela ikonu, kao i kosturnicu sa zemnim ostacima upokojenih monaha. Nakon obilaska, povorka se vraća u manastir.
Ovaj običaj podseća vernike da je vaskrsenje Hristovo stalni izvor duhovne snage i podsećanje na večni život.
U nekim delovima Vojvodine, Vaskršnji ponedeljak je poznat i kao "vodeni ponedeljak". Tog dana mladići koji su za ženidbu obilaze devojke koje su za udaju – u fijakerima, uz muziku tamburaša i obaveznu posudu s vodom. Devojke se simbolično polivaju vodom, čime se, prema narodnom verovanju, spiraju grehovi i devojka "osvećuje" kao priprema za udaju.
Verovalo se da što više vode mladić potroši, to je devojka više njemu namenjena. Ovaj običaj, veseo i razigran, još jednom ističe simboliku života, obnove i čistote koju nosi praznik Vaskrsa.
