Сутра НЕ СМЕТЕ да заборавите једно важно правило: Обичаји за други дан Васкрса су строги – забрањено је да будете тужни

Васкршњи понедељак, према византијском обреду, представља први дан Светле недеље и наставља славље Васкрса – празника радости, победе живота над смрћу и Христовог васкрсења.

Тих дана, среда и петак се не посте, јер је у питању период велике радости. 

У календару Српске православне цркве, црвеним словом обележени су и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак, а сви се и даље поздрављају традиционалним поздравом „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“

На овај дан постоји само једно правило које се не сме прекршити – радује се, весели и дели радост са најближима. Верници верују да они који на Васкршњи понедељак не покажу весеље и захвалност Богу за живот и васкрсење, могу навући лошу срећу на себе. Старији кажу: "Ко не слави Христа, тај му пркоси."

Зато се овај дан користи за окупљање породице, долазак родбине из удаљених крајева, дружења, гозбе и весеље које се преноси кроз целу заједницу.

На Хиландару, ујутру после службе, монаси излазе из манастира носећи светиње – икону Богородице Тројеручице и друге црквене предмете. У поворци, уз појање тропара, обилазе света места: Крст цара Душана, место где је угинула мазга која је из Јерусалима донела икону, као и костурницу са земним остацима упокојених монаха. Након обиласка, поворка се враћа у манастир.

Овај обичај подсећа вернике да је васкрсење Христово стални извор духовне снаге и подсећање на вечни живот.

У неким деловима Војводине, Васкршњи понедељак је познат и као "водени понедељак". Тог дана младићи који су за женидбу обилазе девојке које су за удају – у фијакерима, уз музику тамбураша и обавезну посуду с водом. Девојке се симболично поливају водом, чиме се, према народном веровању, спирају грехови и девојка "освећује" као припрема за удају.

Веровало се да што више воде младић потроши, то је девојка више њему намењена. Овај обичај, весео и разигран, још једном истиче симболику живота, обнове и чистоте коју носи празник Васкрса.