Rođen na Vaskrs, a doneo svetu smrt: Mračno detinjstvo, izgubljena vera i uzdizanje najvećeg zločinca 20. veka
Veruje se da je zbog svog teškog detinjstva postao ateista.
Adolf Hitler – ime koje i danas izaziva jezu i nelagodnost – rođen je 20. aprila 1889. godine u austrijskom mestu Braunau am Inn, na Uskršnju subotu, u pola šest popodne. Paradoks sudbine da je rođen na dan koji simbolizuje novi život i vaskrsenje, a ostavio je trag u istoriji kao čovek koji je svetu doneo razaranje, smrt i mržnju.
Odrastanje Adolfa Hitlera bilo je daleko od idiličnog. Iako je spolja izgledalo kao uobičajeno detinjstvo jednog dečaka iz Gornje Austrije, njegovo odrastanje obeležila je porodična trauma, strogi autoritarni otac i emocionalna udaljenost. Njegov otac, Alojz Hitler, bio je carinik poznat po svojoj grubosti i teškom karakteru.
Već u najranijim godinama Adolf je trpeo svakodnevni verbalni i fizički teror, što je, veruju neki istoričari, ostavilo duboke psihološke posledice koje su se kasnije reflektovale u njegovoj politici i ideologiji.
Alojz, rođen vanbračno kao Alojz Šiklgruber, imao je mutnu porodičnu istoriju – identitet njegovog biološkog oca nikada nije razjašnjen. Preko administrativne greške prilikom promene prezimena iz Hiedler u Hitler, prezime koje je kasnije postalo simbol zla u 20. veku, zauvek je ostalo zabeleženo u istoriji.
Treća Alojzova supruga, i ujedno rođaka, Klara Pölzl, bila je Adolfova majka. Iako je u javnosti često prikazivana kao nežna i tiha domaćica, novija istraživanja, posebno na osnovu pisama pronađenih na tavanu potomaka jednog graditelja puteva iz tog doba, ukazuju na to da je Klara bila i veoma sposobna i angažovana u porodičnom životu, pa čak i finansijski nosilac porodice.
Uprkos očiglednoj emocionalnoj bliskosti sa majkom, Hitler nije nasledio njen saosećajni duh. Umesto toga, pod snažnim uticajem oca, razvio je rane ideje antisemitizma i nacionalizma.
Istoričar Romen Sandgruber, koji je proučavao 31 pismo Hitlerovog oca, osporava tezu da su Hitlerove ekstremne ideje rođene u Beču – smatra se da su njegovi pogledi formirani znatno ranije, još tokom detinjstva.
Adolf Hitler se 1908. preselio u Beč s namerom da postane umetnik, ali ga je umetnička akademija više puta odbila. Odbijanje, siromaštvo i život na marginama društva dodatno su radikalizovali njegove stavove.
Nakon političkog uzdizanja i preuzimanja vlasti 1933. godine, Hitler je postao kancelar, a potom i diktator Trećeg Rajha.
Njegova vladavina bila je obeležena nacionalizmom, militarizmom, rasizmom i bezumnim progonima. Ideologija nacizma temeljila se na verovanju u superiornost arijevske rase, dok su Jevreji, Romi, Sloveni, osobe sa invaliditetom i mnoge druge grupe bile progonjene, mučene i ubijane.
Pod njegovim vođstvom izbio je Drugi svetski rat – najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva – koji je odneo živote više od 70 miliona ljudi. Hitlerova ideologija kulminirala je Holokaustom, sistematskim istrebljenjem šest miliona Jevreja.
Na kraju, suočen sa porazom i gubitkom kontrole nad Nemačkom, Hitler je 30. aprila 1945. izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu, ostavivši za sobom pustoš, razrušenu Evropu i duboke rane koje i danas nisu sasvim zalečene.
Njegova priča, od deteta rođenog na Uskrs, do simboličnog lica apsolutnog zla, ostaje jedno od najmračnijih poglavlja u istoriji čovečanstva – i večita opomena dokle čovek može otići kada izgubi moralni kompas, empatiju i veru u ljudskost.
