Lekari su mesecima IGNORISALI SIMPTOME RETKOG TUMORA: Umalo joj nisu AMPUTIRALI NOGU, a danas trči sa sinom!
Prošla je brojne operacije, fizikalne terapije i borila se sa sepsom, ali uprkos svemu – uspela je da ostvari ono što su lekari smatrali nemogućim.
Sa samo 18 godina, Grejsi Batler počela je da oseća bol u nozi. U početku tome nije pridavala veliku važnost – lekari su sumnjali na bol u mišićima ili upalu tetive i poslali je kući.
Međutim, uprkos terapijama, fizikalnoj terapiji i raznim gelovima, bol je postajao sve jači. Jednog jutra, posle noćnog izlaska, probudila se i shvatila da više ne može da hoda. U bolnici je urađen rendgen, potom biopsija – i stigla je vest koja joj je promenila život. Bol nije bio posledica obične upale, već sarkom vretenastih ćelija, redak i agresivan oblik raka kostiju.
- Moja porodica i ja bili smo u potpunom šoku“, priseća se za Daily Mail Grejsi, danas 32-godišnjakinja. Uslijedila je najteža bitka njenog života. Hitno je započela agresivnu hemioterapiju. Lekari su je upozorili da će možda morati da joj amputiraju nogu, a šanse da ikada postane majka bile su gotovo nikakve. Nije bilo vremena ni za zamrzavanje jajnih ćelija.
Četiri meseca kasnije podvrgnuta je eksperimentalnoj operaciji: tibija joj je uklonjena, ozračena da bi se uništile kancerogene ćelije, a zatim vraćena u nogu i učvršćena metalnim pločicama. Iako je zahvat bio revolucionaran, oporavak je bio dug i bolan – rana od 20 centimetara nije zarastala zbog dejstva hemioterapije, infekcije su se vraćale, a telo je bilo na ivici snage.
- Hemioterapija mi je izazvala unutrašnje čireve, opekotine na koži i iscrpljenost. Lekari su morali privremeno da prekinu lečenje kako bi mi dali priliku da povratim snagu, kaže ona.
Ipak, Grejsi nije odustajala. Prošla je brojne operacije, fizikalne terapije i borila se sa sepsom – i uspela da ostvari ono što su lekari smatrali nemogućim.
Godine 2015. postala je majka malog Ruksa, danas desetogodišnjaka.
- Moj sin je pravo čudo, dokaz da se ponekad nemoguće ipak dogodi. Rekli su mi da neću moći da imam decu, a on je moj najveći blagoslov,kaže ona.
Danas Grejsi radi kao volonterka u hospicijumu u Roteramu, pomažući drugima. Posebno ističe koliko joj je značila podrška Teenage Cancer Trusta, organizacije koja pruža specijalizovanu negu mladima obolelim od raka.
- Iako je rak bio najteža stvar koja mi se dogodila, oblikovao me u osobu kakva sam danas. Gledam na to iskustvo s dozom zahvalnosti – jer sam živa, imam nogu koja funkcioniše i, što je najvažnije, imam sina s kojim delim svaki dan, kaže Grejsi.
