Palačinke u vinskom ŠATOU sa filom od oraha lepše su od svake torte i kolača - Mirisna, sočna i raskošna poslastica kao iz stare poslastičarnice
Palačinke u vinskom šatou sa filom od oraha prava su mala domaćinska čarolija – mekane, sočne i mirisne, kao iz stare poslastičarnice. Iako deluju raskošno, priprema je brza i jednostavna, a ukus toliko bogat da im je teško odoleti.
Postoje slatkiši koji nas vrate u detinjstvo čim zamirišu iz kuhinje – upravo takve su ove palačinke. Spoj mekanog testa, punog, orašastog fila i preliv od vinskog šatoa stvara desert koji izgleda otmeno, a u suštini je prava domaća poslastica.
Nekada su se ovakvi kolači služili samo u posebnim prilikama, kada se okuplja porodica ili dolaze dragi gosti. Danas ih možemo napraviti bez mnogo truda, ali i dalje nose onu istu toplinu i bogatstvo ukusa koje pamtimo.
Miris oraha, lagana nota vina i mekoća palačinki čine savršen spoj koji se pamti – jednom kada ih probate, često ćete im se vraćati
Recept za palačinke u vinskom šatou sa filom od oraha
Sastojci:
(za dve osobe)
4 palačinke
8 kašika mlevenih oraha
4 kašike kristal šećera
Za šato:
2 jaja
3 pune kašike šećera
4 supene kašike belog vina
Priprema:
Palačinke nafilujte mešavinom oraha i šećera, i složite ih na dva tanjira.
Odvojite žumance od belanceta. Umutite čvrst sneg od belanaca sa jednom kašikom šećera.
Umutite žumanca sa šećerom, a onda ih kuvajte na pari, uz konstantno mućenje mikserom. Kada krem počne da se zgušnjava, dodajte belo vino i nastavite mućenje dok ne dobijete krem gustine smese za palačinke. Sklonite sa vatre i nastavite mućenje dok se krem ne prohladi, otprilike na temperaturu tela. Dodajte u krem umućena belanca i mešajte drvenom kašikom dok se ne sjedini.
Poslužiti i uživati.
Poreklo palačinki i zanimljivosti
Smatraju neki da su palačinke nastale u antičko doba, mada ima određenih naznaka da su se jele i u kameno doba... naravno bila je to preteča preteče današnjih palačinki, radilo se o kombinaciji brašna i vode.
Rimljani su ih kasnije nazivali “alita dolcia" što je u prevodu značilo "još jedan slatkiš". U slatke palačinke tada su dodavali voće, lešnike i med, a u slane sir, ribu ili meso.
Palačinke u današnjem obliku osmislio je lični kuvar pape Gelazija Prvog, kada je drugog januara 492. godine u Vatikan stigao oliki broj hodočasnika, pa je nestalo hrane, a imali su jedino jaja, mleko i brašno.
Pominje ih i starogrčki pesnik Kratin kao i Šekspir i to veoma često u svojim delima. Prema legendi, Napoleon Bonaparta je pre svake bitke pripremao i okretao palačinke i na osnovu toga predviđao ishod bitke. Kada je, spremajući palačinke pre bitke za Moskvu, uspešno okrenuo četiri komada, a pet mu je pao na pod, nakon poraza je rekao: "To je ona peta palačinka!".
Svetski dan palačinki poznat je kao “debeli utorak”, od 1445. grad Olni u Velikoj Britaniji organizuje trke koji ujedinjuje sve ljubiteljke palačinki. Tokom Svetskog dana ove poslastice žene se nadmeću koja će ih brže i bolje pripremiti. Na ovaj događaj odnose se dve legende: prva kaže da je domaćica u žurbi istrčala iz kuće držeći u ruci tiganj sa neispečenom palačinkom. Prema drugoj verziji, palačinke su bile sredstvo za podmićivanje zvonara kako bi što pre zvonilo i time dao znak da su praznici počeli i da je stiglo vreme za opuštanje i gozbu.
Francuska često organizuje takmičenja u pripremi palačinki.
