Лекари су месецима ИГНОРИСАЛИ СИМПТОМЕ РЕТКОГ ТУМОРА: Умало јој нису АМПУТИРАЛИ НОГУ, а данас трчи са сином!

Са само 18 година, Грејси Батлер почела је да осећа бол у нози. У почетку томе није придавала велику важност – лекари су сумњали на бол у мишићима или упалу тетиве и послали је кући. 

Међутим, упркос терапијама, физикалној терапији и разним геловима, бол је постајао све јачи. Једног јутра, после ноћног изласка, пробудила се и схватила да више не може да хода. У болници је урађен рендген, потом биопсија – и стигла је вест која јој је променила живот. Бол није био последица обичне упале, већ сарком вретенастих ћелија, редак и агресиван облик рака костију.

- Моја породица и ја били смо у потпуном шоку“, присећа се за Daily Mail Грејси, данас 32-годишњакиња. Услиједила је најтежа битка њеног живота. Хитно је започела агресивну хемиотерапију. Лекари су је упозорили да ће можда морати да јој ампутирају ногу, а шансе да икада постане мајка биле су готово никакве. Није било времена ни за замрзавање јајних ћелија.

Четири месеца касније подвргнута је експерименталној операцији: тибија јој је уклоњена, озрачена да би се уништиле канцерогене ћелије, а затим враћена у ногу и учвршћена металним плочицама. Иако је захват био револуционаран, опоравак је био дуг и болан – рана од 20 центиметара није зарастала због дејства хемиотерапије, инфекције су се враћале, а тело је било на ивици снаге.

- Хемиотерапија ми је изазвала унутрашње чиреве, опекотине на кожи и исцрпљеност. Лекари су морали привремено да прекину лечење како би ми дали прилику да повратим снагу, каже она. 

Ипак, Грејси није одустајала. Прошла је бројне операције, физикалне терапије и борила се са сепсом – и успела да оствари оно што су лекари сматрали немогућим.

Године 2015. постала је мајка малог Рукса, данас десетогодишњака.

- Мој син је право чудо, доказ да се понекад немогуће ипак догоди. Рекли су ми да нећу моћи да имам децу, а он је мој највећи благослов,каже она.

Данас Грејси ради као волонтерка у хоспицијуму у Ротераму, помажући другима. Посебно истиче колико јој је значила подршка Теенаге Цанцер Труста, организације која пружа специјализовану негу младима оболелим од рака.

- Иако је рак био најтежа ствар која ми се догодила, обликовао ме у особу каква сам данас. Гледам на то искуство с дозом захвалности – јер сам жива, имам ногу која функционише и, што је најважније, имам сина с којим делим сваки дан, каже Грејси.