STRUČNJAK SAVETUJE: Evo šta žrtve SAJBER NASILJA treba da rade - momentalno i bez oklevanja!
U današnje vreme, deci su dostupne mnoge stvari koje im kako pomažu, tako mogu biti i glavni neprijatelj detinjstva. Jedna od njih je definitivno Internet, tj. dostupnost svega što on nudi, od dobrih, do loših stvari. Sajber nasilje je nešto sa čime se omladina svakodnevno sve više sreće, što kroz vršnjačko nasilje, što kroz predatore koji samo čekaju svoj lak plen.
Na ovu temu smo pričali sa Katarinom Jonev, jednom od retkih žena analitičara politike sajber bezbednosti na ovim prostorima.
- Nesmotrenost i neobaveštenost. Brzopletost i neznanje. Društvene mreže su svetu donele benefite o kojima smo mogli samo da sanjamo pre jednu deceniju. Možemo da komuniciramo sa celim svetom, da dobijemo informacije u roku u od nekoliko sekundi, da stičemo i unapređujemo znanje, pa čak i da zaradimo. Ali društvene mreže su otvorile i nove izazove i pretnje po bezbednost, naručito najmlađih.
- Sajber kriminal je vrsta kriminala koja cveta i generiše na milijarde eura. Sa druge strane, u oblast sajber kriminala često zaboravljamo da spada i pedofilija, a to je po našu decu ogromna opasnost. Prema istraživanju UNICEF-a i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sprovedenog 2012. godine, pokazalo se da je deci i mladima Internet veoma dostupan, ali i da je rizicima bilo izloženo 62% starijih osnovaca i 84% srednjoškolaca, koji su najčešće prihvatali pozive na prijateljstvo nepoznatih osoba. To su podaci od pre 5 godina i opravdano sumnjam da je situacija danas gora i da su cifre ozbiljnije. Učestali su slučajevi lažnog predstavljanja, iznuđivanja novca, pretnje, ucene, maltretiranja. Čak su se i teroristi "umešali" pa su naša deca izložena užasavajućim video i foto materijalima, propagandnim aktivnostima, pa čak i crtanim filmovima i kompjuterskim igricama koje teroristi kreiraju u svrhu radikalizacije, regrutacije i širenja svojih poruka koje su kod najmlađih često zbunjujuće i potencijalno veoma štetne. Ne kažem da će deca zbog video igrica postati teroristi, ali ovakav materijal može da podstakne na agresivno ponašanje.
- Da kucnem u drvo - ozbiljnijih problema nisam imala. Čvrsto verujem da su nam na društvenim mrežama ponekad najbolji "prijatelji" opcije "block" i "delete". Umem da razdvojim virtuelni od stvarnog sveta, ne prihvatam olako prijateljstva na društvenim mrežama i štitim koliko god mogu svoju privatnost kao i privatnost meni bliskih ljudi. Trudim se da živim pravi život, punim plućima, a ne život na društvenim mrežama koji je često veštački, lažan i jedna vrsta alter ega za veliki broj ljudi.
- Da se odmah obrate roditeljima i/ili nastavnicima. Isto kao što roditelje savetujem da malo više obrate pažnju šta njihova deca rade za računarom.
- Na površini bi se pomislilo da nasilje i nije tako učestalo, ali od kada sam počela da se više bavim edukativnim radom kao konsultant i predavač, tek tada sam na osnovu priča roditelja i dece, njihovih negativnih iskustava, shvatila koliko zaista ne znamo šta se dešava "tamo iza", u "čat" porukama. I zaista sam u šoku! Pojedini zli ljudi zaista svoje frustracije ispoljavaju na društvenim mrežama! Od govora mržnje, pretnji, uvreda... Slično kao i u stvarnom životu. Ipak, mora se znati kada i kako stati na put! Uvek treba prijaviti nasilje u kome god se ono obliku dešavalo! Postoje nadležne službe Republike Srbije koje operativno i efikasno rade svoj posao i kada je reč o (sajber)nasilju ne treba sklanjati pogled nego prijaviti zlonamernike.
- Nisam nikada, verovali ili ne! Kažem - vodim računa koga imam za prijatelje i u stvarnom i u sajber svetu. Ali sam poprilično bila šokirana kada me je jedan otac, na jednom od predavanja koje sam držala o zaštiti dece na Internetu, "počastio" komentarom da nemam pojma šta pričam jer sam rekla da sve veći broj devojčica ima profile na Fejsbuku i Instagramu kao da su starlete, da ne upotrebim neki gori izraz, a takvim lošim ponašanjem mogu sebe da dovedu u opasnost. Sve je više slika devojčica od 11, 12 godina koje se slikaju provokativno, u donjem vešu ili bikiniju i takve slike stavljaju svoje profile i ne razmišljajući o potencijalnim zloupotrebama tih slika. Veliki broj psihopata i pedofila kruži društvenim mrežama i oni jesu ogromna potencijalna opasnost za bezbednost dece. Taj otac me je optužio da nemam pravo da govorim ružno o starletama jer one zarađuju milione. Kada sam prišla tom ocu posle predavanja i kada mi je rekao da i sam ima dve kćerke - jednu 8 i drugu od 12 godina, ostala sam doslovno bez reči! To mnogo govori i o pogrešnim vrednostima našeg društva - da se lažne vrednosti propagiraju i predstavljaju kao normalna stvar.
- Pored toga da ne kače promiskuitetne slike kao na primer u vešu i bikiniju, deci treba objasniti da nikako ne ostavljaju lične podatke na društvene mreže kao što su brojevi telefona, ime osnovne škole koje pohađaju i slično. Takvi podaci mogu biti zloupotrebljeni. I nikada, apsolutno nikada, ne komunicirajte sa nepoznatim ljudima a kamoli da pristanete da se sa ljudima koje ne poznajete sastajete.
- Imam. Deca mojih prijatelja i porodičnih prijatelja imaju više profila na društvenim mrežama nego što ih ja imam! I neretko mi se roditelji obraćaju za savet kada primete čudno ponašanje svoje dece ili nešto sumnjivo na njihovim profilima. Često se dešava da me roditelji pitaju da li treba da špijuniraju svoje dete. Treba da budu obazrivi! Preventiva je uvek nužna! Špijuniranje ili nadzor, zavisi šta kome lepše ili bolje zvuči, ali decu ne treba pustiti same. Predatora je mnogo kao i zlonamernika a opreza nikad dosta. Sajber maltretiranje je ekvivalentno maltretiranju u stvarnom svetu i može imati podjednake posledice. To treba sprečiti i saseći u korenu! Dete treba usmeriti šta je dobro a šta je loše u sajber svetu - kao što decu učimo da ne pričaju sa nepoznatima na ulici onda treba da ih naučimo i da ne pričaju sa nepoznatima na društvenim mrežama. Treba izgraditi poverenje na relaciji roditelj - dete i to treba da bude cilj kada je sajber bezbednost mladih u pitanju.
Katarina Jonev je diplomirani politikolog za međunarodne odnose, master međunarodnog prava i doktorant na Fakultetu za bezbednost. Jedna je od retkih žena analitičara politike sajber bezbednosti na ovim prostorima, sarađuje sa nekoliko domaćih i međunarodnih institucija.
Autor je mnogobrojnih naučnih radova, učesnik konferencija, predsednik Nadzornog odbora Udruženja IT veštak, drži edukativne radionice i predavanja za podizanje svesti o opasnostima u sajber prostoru, pre svega kada su u pitanju deca i mladi.
U okviru našeg projekta LOG OUT nasilje, koji se realizuje u saradnji sa Gradom Beogradom, a usmeren je na prevenciju i suzbijanje posledica digitalnog nasilja, u narednim mesecima imaćete priliku da se informišete o tome kako da ostanete bezbedni na internetu, na šta treba da obratite pažnju, kako da uočite zlostavljanje u digitalnom svetu i da steknete mnoštvo drugih korisnih znanja koja će pomoći da u Srbiji rastu bezbedna deca.