Ceo Balkan pati za ANĐELOM: Usavršavao se kod Pavarotijevog učitelja, osvojio sve moguće nagrade, ali ostao je SKROMAN i human - preselio se u Raj sa samo 26 godina

​​Njegovim preranim odlaskom  svi smo mnogo izgubili. Njegova smrt je u svim balkanskim zemljama doživljena kao nacionalna tragedija. Na dan njegove smrti ambasada Makedonije otvorila je knjige žalosti u svim gradovima i sutradan je proglašen dan žalosti. Jedno je sigurno, zauvek će živeti u našim srcima.

Todor Proeski rodjen je 25. januara 1981. godine u Prilepu, a odrastao je u Kruševu, malom mestu od oko 5.000 stanovnika koje se nalazi na jugozapadu Makedonije.

- Moj jedini dom i mesto gde se osećam kao kod kuće jeste Kruševo, grad u kom sam proveo svoje detinjstvo i gde žive moji roditelji.

U kući Domenike i Nikole, uvek je bilo veselo i raspevano. Todor je sa svojom sestrom Dorom pravio koncerte i uživao u srećnom detinjstvu. Svi u porodicisu bili muzički talentovani, a posebno njegova majka Domenik cincarskih muzikalnih korena. Inače, Cincari (sami sebe nazivaju Armânji odnosno Makedonarmânji) su jedna od najpoznatijih skupina Vlaha ili Aromuna nastanjena na području Srbije, Makedonije i Grčke. Potomci su romaniziranih tračkih skupina koja se do danas uspela donekle sačuvati na istočnom Balkanu.

Roditelji su prepoznali talenat mladog Tošeta i podržali ga u školovanju. Srednju muzičku školu upisao je u Bitolju. Najpre se opredelio na odsek klarineta, ali posle dve godine prebacio na solo pevanje. Svoje obrazovanje nastavio je na Srpskoj muzičkoj akademiji – do diplomiranja su mu ostala samo dva ispita. Te ispite je planirao da položi na proleće 2008. Godine, a najviše ga je radovao diplomski – celovečernji klasični koncert. Muzičkim finesama ga je podučavao Vilijam Rej u Njujorku gde je išao na usavršavanje.

Kod istog učitelja se usavršavao i jedan od tri najpoznatija tenora, Lućijano Pavaroti.

Učitelji su još u osnovnoj školi prepoznali njegov izuzetan talenat. Na prvom nastupu, sa samo 10 godina otpevao je "Ave Maria" i ostavio publiku bez daha. Upisao je studije solo pevanja i bio je jedan od najboljih učenika Srpske muzičke akademije.

Muzička karijera

Karijeru pop pevača započeo je sa samo 15 godina kada je prvi put nastupao kao pevač na festivalu "Makfest". Isti uspeh na tom festival ostvario je i sledeće godine i već tada je bilo jasno da će Makedonija dobiti svoju prvu veliku muzičku zvezdu. Od tada Toše je učestvovao na svim lokalnim festivalima gde je upoznao Grigora Koprevu sa kojim ubrzo započinje plodonosnu saradnju.

Pesme "Usni na usni" i "Sonce vo tvoite rusi kosi" otvorile su mu vrata makedonske muzičke scene. Sa tim pesmama 1997. osvaja nagrade u Ohridu i Skoplju, a to su ujedno i prve pesme na makedonskom koje su prešle granice države i osvojile široke mase. Osim što je među kolegama bio poštovan kao izuzetan muzički talenat, svi su ga uvažavali i zbog pozitivnog stava i ogromnog srca.

U vrlo uspešnoj 1998. godini izdao je svoj prvi album "Negde u noći" i održao prvi samostalni koncert. I pored velikih uspeha ostao je skroman mladić i nikada nije pogazio svoja etička načela. Kako je počeo da peva još kao dečak, fanovi su ga zasipali plišanim igračkama, a on je svaku dočekivao kao prvu i čuvao je sa velikom pažnjom. Poznanici kažu da je u kući imao posebnu prostoriju samo za poklone od obožavatelja.

Njegova rodna kuća u Krušiku nakon njegove tragične smrti postala je spomen kuća i jedna od najposećenijih turističkih atrakcija.

Godine 2000. kreće na turneju van granica Makedonije. Velike uspehe ostvaruje najpre u Srbiji, a potomi Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, te kasnije i u Hrvatskoj i Sloveniji. Muzički kritičari su ga nazivali pevačem anđeoskog glasa.

Godine 2000. učestvovao je na "Skopje Festu" (od kada se bira makedonski predstavnik na Pesmi Evrovizije) sa pesmom "Solzi pravat zlaten prsten" koja je, i pored toga što je imala najviše glasova gledalaca, na kraju osvojila treće mesto, iza Karoline Gočeve i pobednika XXL. U ovom periodu je počeo da snima pesme za drugi album "Sinot Božji" koji je objavljen u junu 2000. Album je doneo veliki broj hitova, među kojima su Nemir (duet sa Karolinom Gočevom), "Vo kosi da ti spijam", "Izlaži me ušte ednaš", kao i "Iluzija" i "Tajno moja", dve pesme koje je komponovao Kire Kostov, (sa potonjom je osvojio drugo mesto na festivalu "Sunčane skale" u Herceg Novom).

Srpska produkcijska kuća "BK Sound" je otkupila prava za izdavanje njegovog sledećeg albuma na prostoru bivše Jugoslavije, što mu je donelo Oskar popularnosti na prostoru bivših jugoslovenskih republika za 2000. kao i rasprodate karte za koncerte u Skoplju i Beogradu. Godine 2001, sa nekoliko makedonskih pevača, otpočeo je turneju po Australiji.

Nakon što je uspostavio saradnju sa novom menadžerkom Ljiljanom Petrović, u Atini je snimio treći po redu album. Album "Ako me pogledneš vo oči" objavljen je na makedonskom i srpskom jeziku. Usledio je period intenzivne promocija u Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. U aprilu 2003. pobedio je na festivalu "Beovizija" sa pesmom "Ledena" (obradom pesme Despine Vandi Χριστούγεννα) koja je postala veliki hit u balkanskim državama.

Saradnici na albumu su bili Grigor Koprov, Phoebus, Željko Joksimović, Leontina Vukomanović, Marina Tucaković, Bora Đorđević, Miro Buljan, Antonija Šola i dr. Na Beoviziji 2003. pobedio je sa pesmom "Čija si" Leontine Vukomanović, sa kojom je postigao i znatan komercijalni uspeh.

Album "Po tebe", mnogi smatraju jednim od najuspešnijih albuma balkanske muzičke scene. Singlovi sa ovog albuma su se mesecima plasirali na najvišim mestima na muzičkim vrh listama u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.

Album "Božilak" je kompilacija od 14 izabranih tradicionalnih makedonskih pesama, a na albumu ga prati simfonijski orkestar.

Poslednji album je nazvan "Igre bez granica" i pesme su ozbiljnije nego na prethodnim albumima. Od prepeva na ovom kompakt-disku nalaze se pesme "Feeling good", "Nesanica" i "Ostala si uvijek ista". Većinu novih pesama napisala je glumica i pevačica iz Hrvatske Antonija Šola. Album je u
prodaju pušten 1. avgusta 2007.

Humanitarni rad

Međutim, ogromnu popularnost i naklonost nije stekao samo vokalnim sposobnostima, već i velikim srcem. On je organizovao veliki broj humanitarnih koncerta, što je i nagrađeno nagradom Majka Tereza.

Kao UNICEF-ov ambasador dobre volje pomagao je deci i onima kojima je pomoć bila preko potrebna. Njegova pesma "The World" snimljena 2004. godine postala je UNICEF-ova himna.

Uvek nasmejan i dobro raspoložen, plenio je energijom i predstavljao je jednog od najboljih ambasadora Makedonije, iako je bio podjednako voljen u svim zemljama bivše Juge. Još veću popularnost stekao je posle nastupa na Evroviziji 2004. godine gde je osvojio 14. mesto. Važno je napomenuti da je na takmičenje otiišao sa blagoslovom Arhiepiskopa Makedonske Pravoslavne Crkve. Mnogi makedonski pevači se ni nisu prijavili za kvalifikaciju, jer su znali da nemaju šanse pored Tošeta.

Toše je bio poznat i kao veliki pravoslavni vernik. U rodnom Kruševu započeo je renoviranje manastira Sveto Preobraženje zajedno sa svojim ocem i prijateljima.

- Ne stidim se i čast mi je da kažem da sam u ovoj crkvi više puta radio u fizičke poslove i mogu jednino da se ponosim time. Ovde nema moje slave, nema popularnosti. Ovde je moj mir i znam da ću posle svega da završim ovde.

Bio je izuzetno vezan za svoju porodicu. Često je govorio da ne može da živi bez saveta svog oca Nikole, bez gibanice majke Domenike i bez igre sa sestrićima Kristijanom i Nikolom. Toše je često govorio da mu nagrade uopšte nisu važne, već da peva za publiku:

- Ljubav, tolerancija, i to da svoj život živimo kao da ćemo živeti milion godina, to nas čini ljudima. Važio je za jednog, ako ne i najkulturnijeg, najhumanijeg i najvedrijeg pevača na sceni.

Inostrana karijera

Njegova karijera je išla toliko uspešnim tokom da je ubrzo počeo da radi i na inostranoj karijeri. Pevao je besprekorno na engleskom jeziku, a mnogi su mu predviđali svetski uspeh. Zanimljivo je i da je pored tolikog uspeha koji najčešće zna da izazove otrovnu zavist kod kolega bio i ostao jedini pevač o kome nije nikada i nigde izgovorena ni jedna ružna reč.

Sarađivao je sa mnogim velikim imenima naše scene poput Tonija Cetinskog, Goce Tržan, Antonije Solak, Esme Redžepove. Esma mu je bila i velika prijateljica, a on je važio i za velikog prijatelja Roma. Kako i sam potiče iz etničke grupe koja je često marhinalizovana, posebno se zalagao za manjine. One su ga inspirisale i u umetničkom smislu, pa mnoge njegove pesme odišu romskim melosom.

Zanimljivo je i da se 1996. godine pojavio u holivudskom filmu "Mirotvorac" u sceni sa njegovom najdražom glumicom Nikol Kidman. Još tada se videlo da se radi o jednom multitalentovanom umetnikukoji će osvojiti svet. Ali, na veliku žalos, smrt ga je u tome sprečila.

Smrt

Mladić anđeoskog srca i glasa ostavio je neutešnima ceo Balkan i šire te 2007. godine. Na ogromu žalost svih nas, Toše je napustio ovaj svet sa samo 26 godina. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u ranim jutarnjim časovima 16. oktobra 2007. na auto-putu E70 Zagreb-Lipovac, blizu mesta Nova Gradiška, oko 150 kilometara jugoistočno od Zagreba.

Njegov prijatelj i vozač Georgij Georgijevski izgubio je kontrolu nad vozilom i udario u teretni kamion. Toše je poginuo na licu mesta, a njegova menadžerka Ljiljana Petrović je zadobila lakše, a vozač teže telesne povrede.

Nezvanični podaci kažu da su u trenutku sudara svi spavali, uključujući i vozača. Ova vest se munjevitom brzinom prenela balkanskim medijima, a prenele su je i neke strane ugledne Tv stanice. Makedonska televizija je prekinula emitovanje programa kako prenela tragičnu vest.

U Makedoniji je 17. oktobar proglašen danom žalosti. Čak se i tadašnji predsednik Makedonije vanredno obratio i izašao na upali sveću na trg, kao i premijer.

Predsednik parlamenta je kroz suze saopštio vest o odgodbi rada parlamenta, a svoju izjavu za javnost dao je i poglavar Makedonske pravoslavne crkve. Svi ugostiteljski objekti, radijske stanice, tv kanali, puštali su njegove pesme.

Svoj poslednji intervju dao je samo veče pred smrt. U razgovoru sa Vesnom Petruševskom između ostalog izneo je i svoje planove za budućnost koji su igrom sudbine zauvek uništeni. I sama voditeljka je iznela da je Toše nešto najbolje što je Makedonija imala u zadnjih 50 godina.

Na poslednjem koncertu koji je imao veče pre nesreće Toše je zamolio publiku da naprave zvezdano nebo mobilnim telefonima i rekao im da ne dozvole da se ono ugasi. Posle njegove smrti, svake godine se održavaju tradicionalni koncerti u njegovu čast, na kojima je obavezno upravo to, zvezdano nebo.

- Upoznala sam ga u Umagu na koncertu Tonija Cetinskog na kojem smo oboje gostovali. Kad sam ga čula kako peva, pomislila sam: "Bože mili, kakav glas. Ovaj dečko će sigurno postati najveća zvezda ovih prostora". Iznad svega toga, bio je divan čovek, istinska dobrota je isijavala iz njega. Imao je zaista harizmu anđela. Isti osećaj smo svi imali pre 15 god, kao da smo izgubili nekoga svog najdražeg – rekla je Nina Badrić, a Jelena Tomašević je dodala:

- Iako godine prolaze brzo, trag koji je ostavio je toliko velik da će sijati u večnosti. Svako ko ga je upoznao, potvrdiće vam da je on jedan od onih ljudi koji je plenio radošću, dobrotom i srećom na svakom svom koraku. Počastvovana sam što sam ga poznavala, što sam svedočila jednom vanserijskom talentu i što sam bila njegov savremenik!