Цео Балкан пати за АНЂЕЛОМ: Усавршавао се код Паваротијевог учитеља, освојио све могуће награде, али остао је СКРОМАН и хуман - преселио се у Рај са само 26 година

​​Његовим прераним одласком  сви смо много изгубили. Његова смрт је у свим балканским земљама доживљена као национална трагедија. На дан његове смрти амбасада Македоније отворила је књиге жалости у свим градовима и сутрадан је проглашен дан жалости. Једно је сигурно, заувек ће живети у нашим срцима.

Тодор Проески рођен је 25. јануара 1981. године у Прилепу, а одрастао је у Крушеву, малом месту од око 5.000 становника које се налази на југозападу Македоније.

- Мој једини дом и место где се осећам као код куће јесте Крушево, град у ком сам провео своје детињство и где живе моји родитељи.

У кући Доменике и Николе, увек је било весело и распевано. Тодор је са својом сестром Дором правио концерте и уживао у срећном детињству. Сви у породицису били музички талентовани, а посебно његова мајка Доменик цинцарских музикалних корена. Иначе, Цинцари (сами себе називају Армâњи односно Македонармâњи) су једна од најпознатијих скупина Влаха или Аромуна настањена на подручју Србије, Македоније и Грчке. Потомци су романизираних трачких скупина која се до данас успела донекле сачувати на источном Балкану.

Родитељи су препознали таленат младог Тошета и подржали га у школовању. Средњу музичку школу уписао је у Битољу. Најпре се определио на одсек кларинета, али после две године пребацио на соло певање. Своје образовање наставио је на Српској музичкој академији – до дипломирања су му остала само два испита. Те испите је планирао да положи на пролеће 2008. Године, а највише га је радовао дипломски – целовечерњи класични концерт. Музичким финесама га је подучавао Вилијам Реј у Њујорку где је ишао на усавршавање.

Код истог учитеља се усавршавао и један од три најпознатија тенора, Лућијано Павароти.

Учитељи су још у основној школи препознали његов изузетан таленат. На првом наступу, са само 10 година отпевао је "Аве Мариа" и оставио публику без даха. Уписао је студије соло певања и био је један од најбољих ученика Српске музичке академије.

Музичка каријера

Каријеру поп певача започео је са само 15 година када је први пут наступао као певач на фестивалу "Макфест". Исти успех на том фестивал остварио је и следеће године и већ тада је било јасно да ће Македонија добити своју прву велику музичку звезду. Од тада Тоше је учествовао на свим локалним фестивалима где је упознао Григора Копреву са којим убрзо започиње плодоносну сарадњу.

Песме "Усни на усни" и "Сонце во твоите руси коси" отвориле су му врата македонске музичке сцене. Са тим песмама 1997. осваја награде у Охриду и Скопљу, а то су уједно и прве песме на македонском које су прешле границе државе и освојиле широке масе. Осим што је међу колегама био поштован као изузетан музички таленат, сви су га уважавали и због позитивног става и огромног срца.

У врло успешној 1998. години издао је свој први албум "Негде у ноћи" и одржао први самостални концерт. И поред великих успеха остао је скроман младић и никада није погазио своја етичка начела. Како је почео да пева још као дечак, фанови су га засипали плишаним играчкама, а он је сваку дочекивао као прву и чувао је са великом пажњом. Познаници кажу да је у кући имао посебну просторију само за поклоне од обожаватеља.

Његова родна кућа у Крушику након његове трагичне смрти постала је спомен кућа и једна од најпосећенијих туристичких атракција.

Године 2000. креће на турнеју ван граница Македоније. Велике успехе остварује најпре у Србији, а потоми Црној Гори, Босни и Херцеговини, те касније и у Хрватској и Словенији. Музички критичари су га називали певачем анђеоског гласа.

Године 2000. учествовао је на "Скопје Фесту" (од када се бира македонски представник на Песми Евровизије) са песмом "Солзи прават златен прстен" која је, и поред тога што је имала највише гласова гледалаца, на крају освојила треће место, иза Каролине Гочеве и победника XXL. У овом периоду је почео да снима песме за други албум "Синот Божји" који је објављен у јуну 2000. Албум је донео велики број хитова, међу којима су Немир (дует са Каролином Гочевом), "Во коси да ти спијам", "Излажи ме уште еднаш", као и "Илузија" и "Тајно моја", две песме које је компоновао Кире Костов, (са потоњом је освојио друго место на фестивалу "Сунчане скале" у Херцег Новом).

Српска продукцијска кућа "БК Соунд" је откупила права за издавање његовог следећег албума на простору бивше Југославије, што му је донело Оскар популарности на простору бивших југословенских република за 2000. као и распродате карте за концерте у Скопљу и Београду. Године 2001, са неколико македонских певача, отпочео је турнеју по Аустралији.

Након што је успоставио сарадњу са новом менаџерком Љиљаном Петровић, у Атини је снимио трећи по реду албум. Албум "Ако ме погледнеш во очи" објављен је на македонском и српском језику. Уследио је период интензивне промоција у Македонији, Србији, Босни и Херцеговини и Бугарској. У априлу 2003. победио је на фестивалу "Беовизија" са песмом "Ледена" (обрадом песме Деспине Ванди Χριστούγεννα) која је постала велики хит у балканским државама.

Сарадници на албуму су били Григор Копров, Пхоебус, Жељко Јоксимовић, Леонтина Вукомановић, Марина Туцаковић, Бора Ђорђевић, Миро Буљан, Антонија Шола и др. На Беовизији 2003. победио је са песмом "Чија си" Леонтине Вукомановић, са којом је постигао и знатан комерцијални успех.

Албум "По тебе", многи сматрају једним од најуспешнијих албума балканске музичке сцене. Синглови са овог албума су се месецима пласирали на највишим местима на музичким врх листама у Македонији, Србији, Хрватској, Црној Гори, Словенији и Босни и Херцеговини.

Албум "Божилак" је компилација од 14 изабраних традиционалних македонских песама, а на албуму га прати симфонијски оркестар.

Последњи албум је назван "Игре без граница" и песме су озбиљније него на претходним албумима. Од препева на овом компакт-диску налазе се песме "Феелинг good", "Несаница" и "Остала си увијек иста". Већину нових песама написала је глумица и певачица из Хрватске Антонија Шола. Албум је у
продају пуштен 1. августа 2007.

Хуманитарни рад

Међутим, огромну популарност и наклоност није стекао само вокалним способностима, већ и великим срцем. Он је организовао велики број хуманитарних концерта, што је и награђено наградом Мајка Тереза.

Као УНИЦЕФ-ов амбасадор добре воље помагао је деци и онима којима је помоћ била преко потребна. Његова песма "The World" снимљена 2004. године постала је УНИЦЕФ-ова химна.

Увек насмејан и добро расположен, пленио је енергијом и представљао је једног од најбољих амбасадора Македоније, иако је био подједнако вољен у свим земљама бивше Југе. Још већу популарност стекао је после наступа на Евровизији 2004. године где је освојио 14. место. Важно је напоменути да је на такмичење отиишао са благословом Архиепископа Македонске Православне Цркве. Многи македонски певачи се ни нису пријавили за квалификацију, јер су знали да немају шансе поред Тошета.

Тоше је био познат и као велики православни верник. У родном Крушеву започео је реновирање манастира Свето Преображење заједно са својим оцем и пријатељима.

- Не стидим се и част ми је да кажем да сам у овој цркви више пута радио у физичке послове и могу једнино да се поносим тиме. Овде нема моје славе, нема популарности. Овде је мој мир и знам да ћу после свега да завршим овде.

Био је изузетно везан за своју породицу. Често је говорио да не може да живи без савета свог оца Николе, без гибанице мајке Доменике и без игре са сестрићима Кристијаном и Николом. Тоше је често говорио да му награде уопште нису важне, већ да пева за публику:

- Љубав, толеранција, и то да свој живот живимо као да ћемо живети милион година, то нас чини људима. Важио је за једног, ако не и најкултурнијег, најхуманијег и најведријег певача на сцени.

Инострана каријера

Његова каријера је ишла толико успешним током да је убрзо почео да ради и на иностраној каријери. Певао је беспрекорно на енглеском језику, а многи су му предвиђали светски успех. Занимљиво је и да је поред толиког успеха који најчешће зна да изазове отровну завист код колега био и остао једини певач о коме није никада и нигде изговорена ни једна ружна реч.

Сарађивао је са многим великим именима наше сцене попут Тонија Цетинског, Гоце Тржан, Антоније Солак, Есме Реџепове. Есма му је била и велика пријатељица, а он је важио и за великог пријатеља Рома. Како и сам потиче из етничке групе која је често мархинализована, посебно се залагао за мањине. Оне су га инспирисале и у уметничком смислу, па многе његове песме одишу ромским мелосом.

Занимљиво је и да се 1996. године појавио у холивудском филму "Миротворац" у сцени са његовом најдражом глумицом Никол Кидман. Још тада се видело да се ради о једном мултиталентованом уметникукоји ће освојити свет. Али, на велику жалос, смрт га је у томе спречила.

Смрт

Младић анђеоског срца и гласа оставио је неутешнима цео Балкан и шире те 2007. године. На огрому жалост свих нас, Тоше је напустио овај свет са само 26 година. Погинуо је у саобраћајној несрећи у раним јутарњим часовима 16. октобра 2007. на ауто-путу Е70 Загреб-Липовац, близу места Нова Градишка, око 150 километара југоисточно од Загреба.

Његов пријатељ и возач Георгиј Георгијевски изгубио је контролу над возилом и ударио у теретни камион. Тоше је погинуо на лицу места, а његова менаџерка Љиљана Петровић је задобила лакше, а возач теже телесне повреде.

Незванични подаци кажу да су у тренутку судара сви спавали, укључујући и возача. Ова вест се муњевитом брзином пренела балканским медијима, а пренеле су је и неке стране угледне Тв станице. Македонска телевизија је прекинула емитовање програма како пренела трагичну вест.

У Македонији је 17. октобар проглашен даном жалости. Чак се и тадашњи председник Македоније ванредно обратио и изашао на упали свећу на трг, као и премијер.

Председник парламента је кроз сузе саопштио вест о одгодби рада парламента, а своју изјаву за јавност дао је и поглавар Македонске православне цркве. Сви угоститељски објекти, радијске станице, тв канали, пуштали су његове песме.

Свој последњи интервју дао је само вече пред смрт. У разговору са Весном Петрушевском између осталог изнео је и своје планове за будућност који су игром судбине заувек уништени. И сама водитељка је изнела да је Тоше нешто најбоље што је Македонија имала у задњих 50 година.

На последњем концерту који је имао вече пре несреће Тоше је замолио публику да направе звездано небо мобилним телефонима и рекао им да не дозволе да се оно угаси. После његове смрти, сваке године се одржавају традиционални концерти у његову част, на којима је обавезно управо то, звездано небо.

- Упознала сам га у Умагу на концерту Тонија Цетинског на којем смо обоје гостовали. Кад сам га чула како пева, помислила сам: "Боже мили, какав глас. Овај дечко ће сигурно постати највећа звезда ових простора". Изнад свега тога, био је диван човек, истинска доброта је исијавала из њега. Имао је заиста харизму анђела. Исти осећај смо сви имали пре 15 год, као да смо изгубили некога свог најдражег – рекла је Нина Бадрић, а Јелена Томашевић је додала:

- Иако године пролазе брзо, траг који је оставио је толико велик да ће сијати у вечности. Свако ко га је упознао, потврдиће вам да је он један од оних људи који је пленио радошћу, добротом и срећом на сваком свом кораку. Почаствована сам што сам га познавала, што сам сведочила једном вансеријском таленту и што сам била његов савременик!