OVO JE NAJZDRAVIJA BILJKA: Raste gotovo svuda oko nas, vekovima se koristi u narodnoj medicini, a mnogi je zaobilaze

Od davnina poznata po svojim lekovitim svojstvima, kopriva (Urtica dioica) danas se s pravom smatra jednim od najvrednijih darova prirode za celokupno zdravlje čoveka.

Kopriva je izuzetno bogata hranljivim materijama, jer sadrži značajne količine vitamina A, C, K i vitamine iz B kompleksa, kao i minerale poput gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Zbog tog nutritivnog sastava, ona se preporučuje za jačanje imuniteta, poboljšanje krvne slike, očuvanje zdravlja kostiju i povećanje energije.

Posebno se ističe po svom snažnom antiinflamatornom delovanju, zahvaljujući kojem može pomoći osobama koje pate od hroničnih upalnih stanja, poput artritisa. Takođe, veoma je cenjena i u tretiranju sezonskih alergija, dok istovremeno podstiče detoksikaciju organizma i poboljšava funkciju jetre i bubrega.

Kopriva i zgrušavanje krvi

Jedna od najčešće postavljanih dilema u vezi sa koprivom jeste njen uticaj na zgrušavanje krvi. Zbog visokog sadržaja vitamina K, kopriva može uticati na koagulaciju, zbog čega je neophodan poseban oprez kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi. U takvim slučajevima, savetuje se konsultacija sa lekarom pre početka konzumiranja bilo kog oblika koprive.

Prirodni saveznik za kosu i kožu

Kopriva je i efikasan saveznik u nezi kose, jer jača koren dlake, smanjuje opadanje, reguliše lučenje sebuma i pomaže u borbi protiv peruti. Zahvaljujući visokim koncentracijama minerala, kopriva jača folikule dlake, čineći kosu otpornijom, sjajnijom i punijom. Može se koristiti u vidu čaja, biljnog tonika ili šampona, a redovnom upotrebom rezultati su vidljivi već nakon nekoliko nedelja.

Kopriva u svakodnevnoj ishrani

Osim što je korisna za spoljašnju upotrebu, kopriva može biti i izuzetno vredan sastojak u ishrani. Mladi listovi koprive nakon blanširanja postaju bezbedni za konzumaciju i mogu se dodavati čorbama, pitama, omletima i salatama. Oprez je ipak neophodan, jer sirova kopriva sadrži dlačice koje mogu izazvati iritaciju kože, pa se preporučuje korišćenje rukavica prilikom pripreme.

Čaj i sok od koprive

Čaj od koprive blagotvorno deluje na ceo organizam, jer jača imunitet, olakšava menstrualne tegobe, snižava nivo šećera u krvi i podstiče izbacivanje toksina. Takođe je efikasan i u borbi protiv anemije, jer sadrži znatne količine gvožđa. 

Priprema je jednostavna: suvi ili blanširani sveži listovi preliju se vrelom vodom, ostave 10–15 minuta, procedi se i konzumira uz dodatak meda ili limuna.

Sok od koprive, napravljen od svežih listova i limuna, takođe je snažan antioksidans koji doprinosi jačanju energije, poboljšanju stanja kože i detoksikaciji tela.

Kada i kako se kopriva uvodi u dečiju ishranu?

Iako se smatra bezbednom za odrasle, uvođenje koprive u ishranu dece, naročito beba, mora se vršiti postepeno i uz konsultaciju sa pedijatrom. Preporučuje se početak s malim količinama i praćenje moguće reakcije.

Čuvanje i priprema koprive

Koprivu možete osušiti, tako što listove odložite na suvom i provetrenom mestu, a zatim odlažu u staklene tegle ili papirne kese. Može se i zamrznuti. Blanširani listove spakujte u hermetičke posude i koriste po potrebi. Takođe, lako se pretvara u prirodno đubrivo koje je izuzetno korisno za rast i otpornost biljaka.

Alergija na koprivu

Iako retka, alergija na koprivu može se manifestovati kao osip, svrab, iritacija kože ili disajnih puteva. Osobe osetljive na biljke iz ove porodice treba da budu posebno obazrive.