NIJE GENETSKI - Da bi se dete zdravo hranilo i imalo normalnu težinu važno je da odmah uradite ovo
Važno je obratiti pažnju na nekoliko stavki
Sklonost ka višku kilograma može biti povezana sa genetikom, ali nasleđe nije jedini faktor koji određuje da li će dete imati problema sa telesnom težinom.
Način ishrane, nivo fizičke aktivnosti i svakodnevne porodične navike takođe imaju značajnu ulogu u tome kako će se određene genetske predispozicije ispoljiti.
Dete od roditelja nasleđuje brojne karakteristike organizma, među kojima mogu biti i osobenosti povezane sa metabolizmom i telesnom konstitucijom.
Zbog toga se u pojedinim porodicama češće pojavljuje sklonost ka prekomernoj težini. Ipak, postojanje takve predispozicije ne znači da će dete nužno razviti gojaznost, jer na konačan ishod utiču i uslovi u kojima odrasta.
Životne navike mogu da imaju veliki uticaj čak i kada postoji povećana genetska sklonost ka gojenju.
Sa druge strane, povoljno genetsko nasleđe ne predstavlja potpunu zaštitu ukoliko dete duže vreme ima neuravnoteženu ishranu, nedovoljno se kreće i usvoji navike koje podstiču povećanje telesne mase.
Zbog toga je važno da se zdrave navike razvijaju još tokom detinjstva.
Redovno kretanje i fizička aktivnost mogu doprineti većoj potrošnji energije, ali pažnju treba posvetiti i odnosu prema hrani.
Stroge i previše restriktivne dijete kod dece nisu odgovarajući pristup, jer mogu negativno uticati na rast i razvoj, kao i na način na koji dete doživljava hranu.
Veliku ulogu imaju roditelji, koji svojim ponašanjem mogu da pomognu detetu da postepeno usvoji zdravije navike. Umesto da promene budu usmerene samo na dete, korisnije je da cela porodica vodi računa o izboru namirnica, redovnom kretanju i svakodnevnoj rutini.
Genetska predispozicija, dakle, ne mora da odredi buduću telesnu težinu deteta. Nasleđe i životno okruženje deluju zajedno, a navike koje se formiraju u ranom uzrastu mogu imati značajan uticaj na kasniji odnos prema ishrani, fizičkoj aktivnosti i telesnoj težini.
