Nikada NE KUPUJTE ovu HRANU u MARKETU! U njoj su samo ADITIVI, VEŠTAČKI ŠEĆERI i SO, a od hranjlivih sastojaka ni traga!

Mnoge prerađene namirnice, poput konzerviranog povrća, smrznutog voća i pasterizovanih mlečnih proizvoda se ubrajaju u deo zdrave ishrane. Međutim, neke visoko prerađene namirnice sadrže previše soli, šećera, aditiva i konzervansa, što može narušiti naše zdravlje. 

Prerađena hrana je svaka namirnica koja je konzervirana, kuvana, smrznuta, pasterizovana ili pakovana. Smanjenje unosa ovih visoko prerađenih namirnica jedan je od najefikasnijih načina poboljšanja našeg zdravlja i kvaliteta ishrane.

POZNATI GLUMAC UMRO OD RAKA PROSTATE, pojavio mu se samo JEDAN SIMPTOM: Smatrao je da mu je ovo PRODUŽILO ŽIVOT 5 godina

POZNATI GLUMAC UMRO OD RAKA PROSTATE, pojavio mu se samo JEDAN SIMPTOM: Smatrao je da mu je ovo PRODUŽILO ŽIVOT 5 godina

Oni koji su probali ovaj PREUKUSNI NAPITAK uverili su se da je to najdelotvorniji LEK za UPALJENO GRLO i KAŠALJ - Nisu BAPSKE PRIČE!

Oni koji su probali ovaj PREUKUSNI NAPITAK uverili su se da je to najdelotvorniji LEK za UPALJENO GRLO i KAŠALJ - Nisu BAPSKE PRIČE!

Zašto se prerađena hrana ne preporučuje?

Unos prerađene hrane često se povezuje s nizom zdravstvenih problema. Evo nekoliko ključnih razloga zašto se neprepručuje konzumiranje previše prerađene hrane:

1. Visok sadržaj aditiva: Prerađena hrana često sadrži velike količine aditiva, kao što su boje, konzervansi, pojačivači ukusa i drugi hemijski sastojci. Neki od ovih aditiva mogu biti povezani s alergijama, inotolerancijom ili hroničnim zdravstvenim problemima.
2. Visok sadržaj šećera: Prerađena hrana često ima dodatne količine šećera kako bi joj se poboljšao ukus. Prekomerni unos šećera povezan je s različitim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, bolesti srca i karijes.
3. Visok sadržaj zasićenih masti i trans masti: Neki prerađeni proizvodi sadrže veće količine nezdravih masti, uključujući zasićene masti i trans masti. Ove masti mogu doprineti povećanju nivoa holesterola i povećati rizik od srčanih bolesti.
4. Manjak hranljivih sastojaka: Prerađena hrana često ima manje hranljivih sastojaka u poređenju s celim, neneprerađenim namirnicama. Ovo za rezultat može imati manjak vitamina, minerala i vlakana u ishrani.
5. Visok sadržaj natrijuma: Mnogi prerađeni proizvodi sadrže visok sadržaj natrijuma, što može dovesti do povišenog krvnog pritiska i povećati rizik od bolesti srca.

Prerađena hrana obuhvata širok spektar proizvoda, uključujući brzu hranu, gotove obroke, grickalice, gazirane napitke, konzerviranu hranu i mnoge druge. Ovi proizvodi često prolaze kroz različite procese, kao što su kuvanje, konzerviranje, zamrzavanje ili dodavanje aditiva kako bi im se poboljšao ukus ili produžio rok trajanja.

10 jednostavnih i održivih strategija koje predlažu nutricionisti

Šta nam sve može pomoći da  manje prerađene hrane i na taj način preveniramo pojavu nekih bolesti.

Evo 10 jednostavnih, održivih i realnih strategija koje mogu pomoći da jedemo manje prerađene hrane.

1. Imajte uvek zdrave grickalice pri ruci: Kako svima vama često ponestane vremena, primamljivo je uzeti pakovanu grickalicu dok izlazite iz kuće. Međutim, umesto kupovnih grickalica, možete u kuhinji uvek imati par pakovanja hranljivih grickalica (dve šake orašastih plodova i suvog grožđa na primer) koje ste sami napravili, što će vam olakšati izbor šta poneti kad ste u stisci s vremenom.
2. Zamenite prerađene žitarice integralnim žitaricama: Jedan od najjednostavnijih načina da smanjite unos prerađene hrane je početi sa zamenom zdravijim celim žitaricama. Konkretno, možete zameniti rafinisane žitarice poput belog brašna, belog testa, pirinča, hleba i tortilja za njihove integralne alternative, kao što su smeđi pirinač i integralno testo, hleb i tortilje.
3. Budite kreativni u kuhinji: Ako volite da eksperimentišete u kuhinji, dajte svojim omiljenim prerađenim namirnicama zdravu notu tako što ćete ih sami pripremati kod kuće. To vam daje potpunu kontrolu nad tim šta stavljate na svoj tanjir i omogućava vam eksperimentisanje s interesantnim novim sastojcima.
4. Pijte više vode: Zamena šećernih napitaka vodom tokom dana odličan je način da smanjite unos prerađene hrane i poboljšate kompletan kvalitet ishrane. Ako vam obična voda nije omiljeno piće, gazirana ili aromatizovana voda su takođe dobre opcije.
5. Isprobajte pripremu obroka unapred: Pripremanje obroka u većim količinama jednom ili dva puta nedeljno osigurava da imate dovoljno nutritivnih obroka spremnih u frižideru čak i kada nemate vremena za kuvanje.
6. Jedite više povrća: Kada pripremate obroke kod kuće, uključite barem jednu porciju povrća kako biste povećali unos zdravih, neprerađenih namirnica.
7. Promenite svoju dosadašnji način kupovine: Lakše je ograničiti unos prerađene hrane kada je nemate pri ruci. Sledeći put kada odete u prodavnicu, napunite korpu zdravim, minimalno prerađenim sastojcima poput voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki.
8. Isprobajte neke jednostavne zamene za prerađenu hranu: Postoje beskrajno mnogo zdravih zamena za mnoge prerađene proizvode. Zamenite pakovanu ovsenu kašu, sa obrokom od ovesnih pahuljica i voća koju ćete sami napraviti ili kokice umesto onih iz mikrotalasne zamenite kokicama koje ćete sami iskokati.
9. Smanjite unos prerađenog mesa: Prerađeno meso poput slanine, kobasica i hot-doga povezano je s nekoliko nedostataka, pa čak ponekad klasifikuju i kao kancerogeno.  Umesto toga, možete birati manje prerađene vrste mesa ili se okrenuti biljnim izvorima proteina.
10. Menjajte stvari polako: Nema potrebe potpuno eliminisati prerađene namirnice iz ishrane odjednom. Polako uvođenje promena često je efikasnije i održivije na duži rok.

Postepeno uvođenje promena

Prekomeran unos prerađene hrane može dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema. Isprobajte nekoliko saveta navedenih u ovom tekstu da biste videli šta vam odgovara, i zapamtite da promene uvodite polako jer ćete samo tako dobiti dugoročne benefite.