2026. – godina infrastrukture: Mega-projekti transformišu Srbiju kao nikada do sada! Pogledajte koliki zamah razvoja očekuje našu zemlju! (FOTO)

Infrastruktura je jedan od ključnih stubova razvoja, a Srbija je u poslednjih 12 godina izgradila više auto-puteva nego u prethodnih šest decenija.

U periodu od 1945. do 2012. napravljeno 596 kilometara, dok je od 2013. do danas izgrađeno 609 kilometara, uključujući i najnoviju deonicu ka Požegi, u okviru intenzivnih državnih ulaganja u putnu mrežu.

Ali ovo nije kraj - kako je najavljeno, Srbija će tokom 2026. godine biti jedna od najaktivnijih zemalja u regionu kada je reč o infrastrukturnim radovima na putevima. U toku su brojni projekti koji se trenutno realizuju, dok se ostali planiraju da budu završeni do kraja godine, čime će zemlja dodatno ojačati svoju putnu mrežu i povezivanje regiona.

Poslednja deonica koja se trenutno gradi je svakako deo auto-puta E-761, poznatog i kao Moravski koridor, između petlje "Vrnjačka Banja" i petlje "Vrba". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je ova deonica gotovo čudesna jer omogućava najbržu moguću povezanost Niša i jugoistočnog dela zemlje, čime se značajno skraćuje vreme putovanja i olakšava transport roba i putnika.

Nikada do sada Srbija nije imala toliku brzinu i obim izgradnje - u 2026. godini planirano je da se završi izgradnja još 394 kilometara auto-puteva, dok su u planu i dodatnih 936 kilometara, što jasno pokazuje da je zemlja odlučna da infrastrukturu dovede na nivo savremenih evropskih standarda.

Moravski koridor — završetak i značaj

Do jeseni 2026. godine očekuje se završetak radova na Moravskom koridoru, jednoj od ključnih infrastrukturnih investicija u Srbiji. Ovaj savremeni auto-put sa digitalnom infrastrukturom, nosi oznaku E-761 i prostire se duž više od 110 kilometara, povezujući Vrnjačku Banju i Kraljevo kroz centralni deo zemlje. Njegova izgradnja značajno će unaprediti saobraćajnu povezanost u regionu i doprineti bržem i sigurnijem protoku putnika i robe.

Prema planu, Moravski koridor biće završen u septembru 2026. godine, čime će Srbija dobiti prvi digitalni auto-put u svojoj istoriji. Auto-put E-761, dužine 112,3 kilometra, prolaziće kroz gradove i opštine Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, Varvarin i Ćićevac, teritorijom na kojoj živi više od pola miliona stanovnika, čime će direktno uticati na razvoj centralne Srbije i regionalnu povezanost.

Savski lepotan i nove saobraćajnice

Krajem godine, predsednik Vučić obišao je radove na izgradnji novog Savskog mosta, čija se kompletna izgradnja očekuje u narednih godinu do godinu i po dana, uz planirano otvaranje za saobraćaj najkasnije do marta 2027. godine.,

Pored same konstrukcije mosta, u toku su i radovi na povezivanju mosta sa mrežom gradskih saobraćajnica, što će značajno unaprediti protok saobraćaja u prestonici.

- Ovaj most biće prava lepotica! Stari most, koji je bio truo iznutra i koji se trenutno raskiva u Mostogradnji, pomerićemo na drugo mesto. Ništa ne bacamo i ne rušimo - istakao je predsednik Vučić.

Kako je dodao, stari most će ostati atrakcija, ali isključivo kao pešački, jer za saobraćaj više neće biti u funkciji.

Ugovorna vrednost nove konstrukcije iznosi 94 miliona evra, a ministar finansija Siniša Mali naglasio je da će, uprkos dodatnim troškovima, novi Savski most biti četiri puta jeftiniji od Mosta na Adi.

Brze saobraćajnice i tuneli – novi koridori koji povezuju Srbiju

Izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, poznate kao Fruškogorski koridor, biće nastavljena i tokom 2026. godine. U okviru ove trase gradi se tunel kroz Iriški venac dug oko 3,5 kilometra, koji će, kada bude završen, postati najduži tunel u Srbiji. Završetak celog projekta planiran je za 2027. godinu.

Ukupna dužina brze saobraćajnice iznosi 44,41 kilometar, a izvođač radova je kompanija "Čajna roud end bridž korporejšen". Trasa se na početku povezuje sa postojećim autoputem Beograd - Novi Sad - Subotica, dok se na kraju spaja sa novoizgrađenim autoputem Ruma - Šabac i brzom saobraćajnicom Šabac - Loznica, kao i sa budućom brzim trasom Slepčević - Badovinci, čime se značajno unapređuje povezanost Vojvodine sa zapadnim i severozapadnim delovima Srbije.

Pored toga, u narednoj godini planirano je finalizovanje radova na deonici puta Požarevac – Golubac, nastavak gradnje do Brze Palanke, kao i planiranje i priprema trase od Negotina do Brze Palanke. Ovim projektom putovanje od Beograda do Negotina moglo bi biti skraćeno na manje od dva sata vožnje, što predstavlja značajan korak ka modernizaciji saobraćajne infrastrukture u zemlji.

“Osmeh Vojvodine” - nova brza saobraćajnica koja menja putnu mrežu regiona

Jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Vojvodini je brza saobraćajnica pod nazivom “Osmeh Vojvodine”, dugačka oko 185 kilometara, koja će povezati Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej i Srpsku Crnju. Prva deonica od Bačkog Brega do Kljajićeva planirana je da bude završena do kraja 2026. godine, a trasa će uključivati brojne nadvožnjake, mostove i raskrsnice.

Prvobitni plan predviđao je da saobraćajnica ide do Nakova (Kikinda), na samoj granici sa Rumunijom, ali je dogovoreno da Rumunija gradi svoj deo puta prema Srpskoj Crnji, pa će nova saobraćajnica sada završavati upravo u Srpskoj Crnji, gde će biti izgrađen veliki granični prelaz.

Projektovana brzina saobraćajnice je 100 km/h, a trasa obuhvata 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, planirano je i 12 petlji i 13 površinskih kružnih raskrsnica, što će dodatno olakšati saobraćaj i povezivanje ovog dela Vojvodine sa ostatkom zemlje. Prva deonica, od Bačkog Brega do Kljajićeva, biće spremna za upotrebu do kraja 2026. godine.

Veliki infrastrukturni poduhvati: Kuzmin – Sremska Rača i Dunavski koridor menjaju saobraćaj u Srbiji

Intenzivno se radi na auto-putu Kuzmin – Sremska Rača, uključujući izgradnju velikog mosta preko Save, što je deo buduće saobraćajne veze između Beograda i Sarajeva. Trasa je projektovana kao klasičan autoput sa dve vozne i jednom zaustavnom trakom u oba smera, uz srednji razdelni pojas, a počinje od denivelisane raskrsnice Kuzmin, gde se ukršta sa postojećim autoputem E-70. Ovaj auto-put ima poseban geostrateški značaj, jer povezuje glavne gradove Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i Panevropske koridore.

Dunavski koridor je još jedan ključni projekat – završetak preostalih 36 km brze saobraćajnice skratio bi putovanje između Beograda i Golupca na oko sat i dvadeset minuta, olakšavajući saobraćaj i podstičući razvoj istočnih delova Srbije. Cela trasa iznosi 67,94 km, a u okviru projekta biće izgrađeno 62 objekta, uključujući mostove, nadvožnjake i druge složene inženjerske konstrukcije, posebno zahtevne zbog terena duž Dunava.

Pored unapređenja saobraćaja za lokalno stanovništvo u opštinama Požarevac, Veliko Gradište, Golubac i okolini, Dunavski koridor će otvoriti vrata i za turistički, poljoprivredni i industrijski razvoj ovog dela zemlje, čime dodatno jača infrastrukturu i ekonomsku povezanost regiona.

Srbija u punom zamahu: Brze saobraćajnice menjaju lice zemlje

Brze saobraćajnice postaju stubovi nove Srbije – spajaju udaljene krajeve, oživljavaju starije sredine i pokazuju da zemlja postaje lider u modernoj infrastrukturi u regionu.

Brojevi i kilometri koje svakodnevno grade izvođači jasno pokazuju napredak, ali još važnija je percepcija građana - sve više ljudi putuje brže, bezbednije i udobnije nego ikada pre, što je možda i najkonkretniji dokaz da Srbija napreduje brže nego ikada u svojoj istoriji.

Izvor: Srbija Danas