2026. – година инфраструктуре: Мега-пројекти трансформишу Србију као никада до сада! Погледајте колики замах развоја очекује нашу земљу! (ФОТО)

Инфраструктура је један од кључних стубова развоја, а Србија је у последњих 12 година изградила више ауто-путева него у претходних шест деценија.

У периоду од 1945. до 2012. направљено 596 километара, док је од 2013. до данас изграђено 609 километара, укључујући и најновију деоницу ка Пожеги, у оквиру интензивних државних улагања у путну мрежу.

Али ово није крај - како је најављено, Србија ће током 2026. године бити једна од најактивнијих земаља у региону када је реч о инфраструктурним радовима на путевима. У току су бројни пројекти који се тренутно реализују, док се остали планирају да буду завршени до краја године, чиме ће земља додатно ојачати своју путну мрежу и повезивање региона.

Последња деоница која се тренутно гради је свакако део ауто-пута Е-761, познатог и као Моравски коридор, између петље "Врњачка Бања" и петље "Врба". Председник Србије Александар Вучић истакао је да је ова деоница готово чудесна јер омогућава најбржу могућу повезаност Ниша и југоисточног дела земље, чиме се значајно скраћује време путовања и олакшава транспорт роба и путника.

Никада до сада Србија није имала толику брзину и обим изградње - у 2026. години планирано је да се заврши изградња још 394 километара ауто-путева, док су у плану и додатних 936 километара, што јасно показује да је земља одлучна да инфраструктуру доведе на ниво савремених европских стандарда.

Моравски коридор — завршетак и значај

До јесени 2026. године очекује се завршетак радова на Моравском коридору, једној од кључних инфраструктурних инвестиција у Србији. Овај савремени ауто-пут са дигиталном инфраструктуром, носи ознаку Е-761 и простире се дуж више од 110 километара, повезујући Врњачку Бању и Краљево кроз централни део земље. Његова изградња значајно ће унапредити саобраћајну повезаност у региону и допринети бржем и сигурнијем протоку путника и робе.

Према плану, Моравски коридор биће завршен у септембру 2026. године, чиме ће Србија добити први дигитални ауто-пут у својој историји. Ауто-пут Е-761, дужине 112,3 километра, пролазиће кроз градове и општине Чачак, Краљево, Врњачка Бања, Трстеник, Крушевац, Варварин и Ћићевац, територијом на којој живи више од пола милиона становника, чиме ће директно утицати на развој централне Србије и регионалну повезаност.

Савски лепотан и нове саобраћајнице

Крајем године, председник Вучић обишао је радове на изградњи новог Савског моста, чија се комплетна изградња очекује у наредних годину до годину и по дана, уз планирано отварање за саобраћај најкасније до марта 2027. године.,

Поред саме конструкције моста, у току су и радови на повезивању моста са мрежом градских саобраћајница, што ће значајно унапредити проток саобраћаја у престоници.

- Овај мост биће права лепотица! Стари мост, који је био труо изнутра и који се тренутно раскива у Мостоградњи, померићемо на друго место. Ништа не бацамо и не рушимо - истакао је председник Вучић.

Како је додао, стари мост ће остати атракција, али искључиво као пешачки, јер за саобраћај више неће бити у функцији.

Уговорна вредност нове конструкције износи 94 милиона евра, а министар финансија Синиша Мали нагласио је да ће, упркос додатним трошковима, нови Савски мост бити четири пута јефтинији од Моста на Ади.

Брзе саобраћајнице и тунели – нови коридори који повезују Србију

Изградња брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума, познате као Фрушкогорски коридор, биће настављена и током 2026. године. У оквиру ове трасе гради се тунел кроз Иришки венац дуг око 3,5 километра, који ће, када буде завршен, постати најдужи тунел у Србији. Завршетак целог пројекта планиран је за 2027. годину.

Укупна дужина брзе саобраћајнице износи 44,41 километар, а извођач радова је компанија "Чајна роуд енд бриџ корпорејшен". Траса се на почетку повезује са постојећим аутопутем Београд - Нови Сад - Суботица, док се на крају спаја са новоизграђеним аутопутем Рума - Шабац и брзом саобраћајницом Шабац - Лозница, као и са будућом брзим трасом Слепчевић - Бадовинци, чиме се значајно унапређује повезаност Војводине са западним и северозападним деловима Србије.

Поред тога, у наредној години планирано је финализовање радова на деоници пута Пожаревац – Голубац, наставак градње до Брзе Паланке, као и планирање и припрема трасе од Неготина до Брзе Паланке. Овим пројектом путовање од Београда до Неготина могло би бити скраћено на мање од два сата вожње, што представља значајан корак ка модернизацији саобраћајне инфраструктуре у земљи.

“Осмех Војводине” - нова брза саобраћајница која мења путну мрежу региона

Један од највећих инфраструктурних пројеката у Војводини је брза саобраћајница под називом “Осмех Војводине”, дугачка око 185 километара, која ће повезати Сомбор, Кулу, Врбас, Србобран, Бечеј, Нови Бечеј и Српску Црњу. Прва деоница од Бачког Брега до Кљајићева планирана је да буде завршена до краја 2026. године, а траса ће укључивати бројне надвожњаке, мостове и раскрснице.

Првобитни план предвиђао је да саобраћајница иде до Накова (Кикинда), на самој граници са Румунијом, али је договорено да Румунија гради свој део пута према Српској Црњи, па ће нова саобраћајница сада завршавати управо у Српској Црњи, где ће бити изграђен велики гранични прелаз.

Пројектована брзина саобраћајнице је 100 км/х, а траса обухвата 46 мостова, 34 надвожњака, 5 подвожњака и 35 пропуста. Поред тога, планирано је и 12 петљи и 13 површинских кружних раскрсница, што ће додатно олакшати саобраћај и повезивање овог дела Војводине са остатком земље. Прва деоница, од Бачког Брега до Кљајићева, биће спремна за употребу до краја 2026. године.

Велики инфраструктурни подухвати: Кузмин – Сремска Рача и Дунавски коридор мењају саобраћај у Србији

Интензивно се ради на ауто-путу Кузмин – Сремска Рача, укључујући изградњу великог моста преко Саве, што је део будуће саобраћајне везе између Београда и Сарајева. Траса је пројектована као класичан аутопут са две возне и једном зауставном траком у оба смера, уз средњи разделни појас, а почиње од денивелисане раскрснице Кузмин, где се укршта са постојећим аутопутем Е-70. Овај ауто-пут има посебан геостратешки значај, јер повезује главне градове Србије и Босне и Херцеговине, као и Паневропске коридоре.

Дунавски коридор је још један кључни пројекат – завршетак преосталих 36 км брзе саобраћајнице скратио би путовање између Београда и Голупца на око сат и двадесет минута, олакшавајући саобраћај и подстичући развој источних делова Србије. Цела траса износи 67,94 км, а у оквиру пројекта биће изграђено 62 објекта, укључујући мостове, надвожњаке и друге сложене инжењерске конструкције, посебно захтевне због терена дуж Дунава.

Поред унапређења саобраћаја за локално становништво у општинама Пожаревац, Велико Градиште, Голубац и околини, Дунавски коридор ће отворити врата и за туристички, пољопривредни и индустријски развој овог дела земље, чиме додатно јача инфраструктуру и економску повезаност региона.

Србија у пуном замаху: Брзе саобраћајнице мењају лице земље

Брзе саобраћајнице постају стубови нове Србије – спајају удаљене крајеве, оживљавају старије средине и показују да земља постаје лидер у модерној инфраструктури у региону.

Бројеви и километри које свакодневно граде извођачи јасно показују напредак, али још важнија је перцепција грађана - све више људи путује брже, безбедније и удобније него икада пре, што је можда и најконкретнији доказ да Србија напредује брже него икада у својој историји.

Извор: Србија Данас