Ako radite 11. novembra, vaša dnevnica se duplira: Evo kako da izračunate svoju satnicu za rad praznikom
Evo kako se tačno obračunava zarada za rad na praznik.
Za mnoge zaposlene u Srbiji današnji dan je poslednji radni uoči kratkog mini-odmora.
Pošto se utorak, 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, obeležava kao državni praznik i neradni dan, mnogi će ga spojiti sa ponedeljkom i tako dobiti četiri slobodna dana.
Zakon o radu jasno navodi da svaki zaposleni ima pravo da ne radi tokom državnih i verskih praznika koji su zakonom proglašeni neradnim, a za taj period pripada mu puna naknada zarade, bez umanjenja. Ipak, oni koji rade na praznik imaju pravo na dodatnu isplatu.
Prema propisima, zaposleni koji rade tokom praznika moraju da dobiju uvećanje zarade od najmanje 110 odsto na osnovnu platu. To znači: puna dnevnica, plus još 110 procenata osnovne satnice.
Problem je što zakon ne predviđa jasnu kaznu za poslodavce koji ne isplate uvećanje, pa se neretko dešava da radnici ostanu uskraćeni za ono što im pripada. Ako organizacija posla to zahteva, poslodavac može ponuditi zamenski slobodan dan, ali on nije zakonska obaveza – već stvar dogovora.
Važno: čak i ako zaposleni dobije slobodan dan naknadno, poslodavac je dužan da isplati uvećanu dnevnicu za rad tokom praznika.
Ko ima pravo na duplu dnevnicu?
Pravo na uvećanu zaradu imaju isključivo radnici koji su zaposleni po ugovoru o radu – bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme.
Zaposleni angažovani po ugovoru o delu, preko privremenih i povremenih poslova ili po autorskim ugovorima nemaju zakonsko pravo na dodatnu naknadu za rad tokom praznika.
Njihova zarada zavisi isključivo od dogovora sa poslodavcem.
Uvećanje od najmanje 110 odsto obračunava se samo na osnovnu zaradu, bez uključivanja toplog obroka, regresa, bonusa ili minulog rada.
Primer: ako je radnikova osnovna dnevnica 5.000 dinara, za rad na praznik dobija još 5.500 dinara, pa ukupno za taj dan zarađuje 10.500 dinara.
Izvor: Srbija Danas/Kamatica
