Ако радите 11. новембра, ваша дневница се дуплира: Ево како да израчунате своју сатницу за рад празником

За многе запослене у Србији данашњи дан је последњи радни уочи кратког мини-одмора. 

Пошто се уторак, 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, обележава као државни празник и нерадни дан, многи ће га спојити са понедељком и тако добити четири слободна дана.

Закон о раду јасно наводи да сваки запослени има право да не ради током државних и верских празника који су законом проглашени нерадним, а за тај период припада му пуна накнада зараде, без умањења. Ипак, они који раде на празник имају право на додатну исплату.

Према прописима, запослени који раде током празника морају да добију увећање зараде од најмање 110 одсто на основну плату. То значи: пуна дневница, плус још 110 процената основне сатнице.

Проблем је што закон не предвиђа јасну казну за послодавце који не исплате увећање, па се неретко дешава да радници остану ускраћени за оно што им припада. Ако организација посла то захтева, послодавац може понудити заменски слободан дан, али он није законска обавеза – већ ствар договора.

Важно: чак и ако запослени добије слободан дан накнадно, послодавац је дужан да исплати увећану дневницу за рад током празника.

Ко има право на дуплу дневницу?

Право на увећану зараду имају искључиво радници који су запослени по уговору о раду – било на одређено, било на неодређено време. 

Запослени ангажовани по уговору о делу, преко привремених и повремених послова или по ауторским уговорима немају законско право на додатну накнаду за рад током празника. 

Њихова зарада зависи искључиво од договора са послодавцем.

Увећање од најмање 110 одсто обрачунава се само на основну зараду, без укључивања топлог оброка, регреса, бонуса или минулог рада.

Пример: ако је радникова основна дневница 5.000 динара, за рад на празник добија још 5.500 динара, па укупно за тај дан зарађује 10.500 динара.

Извор: Србија Данас/Каматица