Блиски исток поново на ивици, али нафта изненадила тржиште: Цене јутрос пале, ево и због чега
Нафта је јутрос појефтинила, али тржишта и даље страхују због сукоба САД и Ирана који би могао да угрози глобално снабдевање енергентима.
Цене нафте благо су пале у јутарњој трговини, али су и даље на путу да забележе недељни раст, док тржишта прате развој ситуације на Блиском истоку и нове тензије између Сједињених Америчких Држава и Ирана. На пад цена утицала је и забринутост инвеститора да би раст инфлације могао да ослаби глобалну потражњу за енергентима.
Цена северноморске нафте Брент пала је за 6 центи, односно 0,08 одсто, на 76,24 долара по барелу, док је америчка нафта WTI појефтинила за 4 цента, односно 0,06 одсто, на 72,04 долара. И поред јутарњег пада, Брент је на недељном нивоу био на путу за раст од око шест одсто, док је WTI бележио повећање од приближно пет процената.
Тржиште нафте и даље је под снажним утицајем геополитичких дешавања након нових сукоба између Вашингтона и Техерана. Иранске оружане снаге покренуле су нападе на америчку војну инфраструктуру у земљама Залива, након што су САД претходно извеле ударе на иранске циљеве у јужним приобалним и источним областима земље.
Додатну забринутост изазвале су и информације о експлозијама на југу Ирана, укључујући подручје Бушера, где се налази једна од нуклеарних електрана.
Тензије су поново порасле у тренутку када је Иран одржао сахрану врховног вође ајатолаха Алија Хаменеија, који је, према наводима, убијен првог дана сукоба 28. фебруара.
Једна од кључних тачака за енергетско тржиште остаје Ормуски мореуз, један од најважнијих светских поморских пролаза за транспорт нафте и гаса. Пре избијања сукоба, кроз овај пролаз одвијало се око 20 одсто укупног светског снабдевања нафтом и гасом, а његово потпуно отварање и даље је одложено због безбедносне ситуације.
Аналитичари оцењују да је тржиште донекле умирила одлука америчке администрације да не циља иранску енергетску инфраструктуру, као и изјава председника САД Доналда Трампа да не очекује повратак сукобу пуних размера.
Поред геополитичких ризика, на кретање цена утичу и економски показатељи. У Кини, другој највећој светској економији, инфлација произвођачких цена достигла је у јуну највиши ниво у последње четири године, што додатно притиска профитне марже компанија, док слаба домаћа потражња ограничава могућност повећања цена.
Инвеститори сада пажљиво прате даљи развој односа САД и Ирана, као и могуће последице сукоба на глобално снабдевање енергентима.
