Četiri strana univerziteta prvi put dobila dozvolu za rad u Grčkoj

Atina ‒ Četiri strana univerziteta dobila su „zeleno svetlo” za rad u Grčkoj: Univerzitet u Nikoziji, „Kele” u Atini, University of York i Open University UK u Solunu prošli su rigoroznu kontrolu što znači da od oktobra sa punim akademskim pravima otvaraju vrata za studente, mada nije nemoguće da im se pridruže još dva, London Metroplitan i University of Derbi.

Pet drugih stranih visokoškolskih ustanova koje su aplicirale za otvaranje filijale u Grčkoj su odbijeni, među njima i pariska „Sorbona”, jer ovog puta nisu zadovoljili kriterijume, što znači da već iduće godine, kada isprave nedostatke u svojim aplikacijama, mogu ponovo da konkurišu.

Za dobijanje dozvole za rad stranih privatnih univerziteta postavljeni su rigorozni, vrlo visoki standardi kako bi se osigurao akademski kvalitet i integritet. Ovo je postalo moguće tek posle nedavne reforme kojom je prvi put u Grčkoj data mogućnost otvaranja filijala privatnih stranih univerziteta, što je izazvalo burne reakcije u akademskoj zajednici koja je smatrala da ova odluka može da ugrozi kvalitete i ugled grčkog obrazovanja. Studeni su izašli na proteste, smatrajući da se na taj način devalviraju diplome državnih univerziteta u Grčkoj, da će doći do komercijalizacije visokog obrazovanja i povećanja troškova studiranja, degradacije grčkih standarda.

Grčki univerziteti imaju dugu istoriju i jaku tradiciju i Ustav je praktično zabranjivao privatne univerzitete eksplicitno u članu 16, navodeći da visoko obrazovanje mogu pružati samo javne i neprofitne institucije.

Ali vremena se menjaju. Vlada Kirijakosa Micotakisa je i pored otpora i nezadovoljstva javnosti insistirala na svojim argumentima, ističući da će se na taj način zaustaviti egzodus grčkih studenata u inostranstvo i u odnosu na ostale evropske zemlje, podići konkurentnost akademskog obrazovanja u Grčkoj. Naime, oko 40.000 Grka godišnje odlazi na studije u Veliku Britaniju, Italiju, na Kipar i u Holandiju.

Međutim, anomalija je činjenica da i pored ustavne odredbe koja je donedavno branila strane univerzitete u Grčkoj, već decenijama postoje desetine privatnih stranih koledža sa stranim partnerima. Tako Deree The American College of Greece, koji su završila mnoga naša deca i koji je ustvari privatni američki fakultet, odnosno američki koledž sa kampusom u Atini i koji radi po međunarodnim akreditacijama, nesmetano funkiconiše već mnogo godina. Rupa u zakonu je to omogućavala, jer nije registrovan kao univerzitet već kao koledž... Dakle, spada u privatne obrazovne ustanove za postsekundarno obrazovanje i nudi programe koji su priznati ili akreditovani od  univerziteta u inostranstvu, konkretno američkih. Tako studenti dobijaju diplomu priznatu u SAD i uopšte u svetu, jer sarađuje sa evropskim i britanskim univerzitetima. Dakle, ovaj zakonski propust, ako tako uopšte može da se nazove, omogućio je sticanje na ovom koledžu u Atini obrazovanja u sferi biznisa, nauke i umetnosti, međunarodnih odnosa. Pod istim uslovima sa licencom Ministarstva obrazovanja funkcionišu i Anatolia college u Solunu, poznat po biznis studijama, Metropolitan college u Atini, Solunu i Larisi sa britanskim programom obrazovanja, Mediterranean College u Atini i Solunu kojem je partner University of Derbi.

Uglavnom, to je školovanje za imućnije sa paketom usluga koje uključuju i smeštaj, školarinu i druge usluge, prave oaze za studente po ceni od 10.000 do 12.000 evra po semestru.

Istovremeno, studiranje na grčkim državnim fakulteima je za Grke i državljane EU besplatno. Studenti često dobijaju i besplatne udžbenike, postoje domovi i menze, ali ih je nedovoljno. Strani studenti koji su iz država van EU plaćaju školarinu od 1.500 do 4.000 evra. Neki državni univerziteti kao Aristotelov u Solunu, Nacionalni i Kapadokijski univerziteti u Atini nude programe na engleskom jeziku za strane studente, posebno na master i doktorskom nivou.

Inače, na osnovnim studijama registrovano je 640.000 studenata od kojih je 300.000 aktivnih, dakle, daju godinu na vreme. Onih koji su odužili studije čine 48 odsto, oko 330.000. Iako je još 2010. uveden  zakon koji ograničava trajanje studija na 10 godina, kontrola nije bila stroga, tako da je bilo čak 180.000 „večitih studenata”, mada poslednje statistike pokazuju da ih je u sistemu bilo duplo više. Nova odluka o ukidanju statusa „večitog” ubrzaće njihovo brisanje iz registra.

Ove godine, ukupna kvota za upis na 24 državne visokoobrazovne institucije i dva nezavisna tehnička univerziteta bila je 69.000 brucoša, što je nešto manje nego prethodnih godina. Uporedo sa početkom akademske godine počinju i problemi vezani za troškove života i stanovanja, noćna mora za roditelje jer prosečno studentu treba 450 do 750 evra za život, u Atini čak 830 evra. Cena iznajmljivanja najmanjeg jednosobnog stana bliže centru u glavnom gradu je od 700 do 1.200 evra, u prigradskim naseljima od 500 do 900 evra mesečno.

Izvor: Politika