Четири страна универзитета први пут добила дозволу за рад у Грчкој

Атина ‒ Четири страна универзитета добила су „зелено светло” за рад у Грчкој: Универзитет у Никозији, „Келе” у Атини, University оф York и Опен University УК у Солуну прошли су ригорозну контролу што значи да од октобра са пуним академским правима отварају врата за студенте, мада није немогуће да им се придруже још два, Лондон Метроплитан и University оф Дерби.

Пет других страних високошколских установа које су аплицирале за отварање филијале у Грчкој су одбијени, међу њима и париска „Сорбона”, јер овог пута нису задовољили критеријуме, што значи да већ идуће године, када исправе недостатке у својим апликацијама, могу поново да конкуришу.

За добијање дозволе за рад страних приватних универзитета постављени су ригорозни, врло високи стандарди како би се осигурао академски квалитет и интегритет. Ово је постало могуће тек после недавне реформе којом је први пут у Грчкој дата могућност отварања филијала приватних страних универзитета, што је изазвало бурне реакције у академској заједници која је сматрала да ова одлука може да угрози квалитете и углед грчког образовања. Студени су изашли на протесте, сматрајући да се на тај начин девалвирају дипломе државних универзитета у Грчкој, да ће доћи до комерцијализације високог образовања и повећања трошкова студирања, деградације грчких стандарда.

Грчки универзитети имају дугу историју и јаку традицију и Устав је практично забрањивао приватне универзитете експлицитно у члану 16, наводећи да високо образовање могу пружати само јавне и непрофитне институције.

Али времена се мењају. Влада Киријакоса Мицотакиса је и поред отпора и незадовољства јавности инсистирала на својим аргументима, истичући да ће се на тај начин зауставити егзодус грчких студената у иностранство и у односу на остале европске земље, подићи конкурентност академског образовања у Грчкој. Наиме, око 40.000 Грка годишње одлази на студије у Велику Британију, Италију, на Кипар и у Холандију.

Међутим, аномалија је чињеница да и поред уставне одредбе која је донедавно бранила стране универзитете у Грчкој, већ деценијама постоје десетине приватних страних колеџа са страним партнерима. Тако Дерее The Америцан College оф Грееце, који су завршила многа наша деца и који је уствари приватни амерички факултет, односно амерички колеџ са кампусом у Атини и који ради по међународним акредитацијама, несметано функицонише већ много година. Рупа у закону је то омогућавала, јер није регистрован као универзитет већ као колеџ... Дакле, спада у приватне образовне установе за постсекундарно образовање и нуди програме који су признати или акредитовани од  универзитета у иностранству, конкретно америчких. Тако студенти добијају диплому признату у САД и уопште у свету, јер сарађује са европским и британским универзитетима. Дакле, овај законски пропуст, ако тако уопште може да се назове, омогућио је стицање на овом колеџу у Атини образовања у сфери бизниса, науке и уметности, међународних односа. Под истим условима са лиценцом Министарства образовања функционишу и Анатолиа college у Солуну, познат по бизнис студијама, Метрополитан college у Атини, Солуну и Лариси са британским програмом образовања, Mediterranean College у Атини и Солуну којем је партнер University оф Дерби.

Углавном, то је школовање за имућније са пакетом услуга које укључују и смештај, школарину и друге услуге, праве оазе за студенте по цени од 10.000 до 12.000 евра по семестру.

Истовремено, студирање на грчким државним факултеима је за Грке и држављане ЕУ бесплатно. Студенти често добијају и бесплатне уџбенике, постоје домови и мензе, али их је недовољно. Страни студенти који су из држава ван ЕУ плаћају школарину од 1.500 до 4.000 евра. Неки државни универзитети као Аристотелов у Солуну, Национални и Кападокијски универзитети у Атини нуде програме на енглеском језику за стране студенте, посебно на мастер и докторском нивоу.

Иначе, на основним студијама регистровано је 640.000 студената од којих је 300.000 активних, дакле, дају годину на време. Оних који су одужили студије чине 48 одсто, око 330.000. Иако је још 2010. уведен  закон који ограничава трајање студија на 10 година, контрола није била строга, тако да је било чак 180.000 „вечитих студената”, мада последње статистике показују да их је у систему било дупло више. Нова одлука о укидању статуса „вечитог” убрзаће њихово брисање из регистра.

Ове године, укупна квота за упис на 24 државне високообразовне институције и два независна техничка универзитета била је 69.000 бруцоша, што је нешто мање него претходних година. Упоредо са почетком академске године почињу и проблеми везани за трошкове живота и становања, ноћна мора за родитеље јер просечно студенту треба 450 до 750 евра за живот, у Атини чак 830 евра. Цена изнајмљивања најмањег једнособног стана ближе центру у главном граду је од 700 до 1.200 евра, у приградским насељима од 500 до 900 евра месечно.

Извор: Политика