ALARMANTNO UPOZORENJE: Rat na Bliskom istoku uzdrmao tržište – spremaju se radikalne mere zbog nestašice goriva?!

Nik Batler, bivši šef strategije BP-a i savetnik za politiku bivšeg premijera Gordona Brauna, rekao je da bi ograničavanje vozača na alternativne dane na osnovu registarskog broja njihovog vozila bila jedna mera.

Druga bi bila da poslodavci dozvole dodatni slobodan dan zaposlenima svake nedelje kako bi se smanjio saobraćaj putnika na posao. Pozvao je nadležne da uvere ljude govoreći im "šta će se desiti" ako se rat u Iranu oduži.

- Ako se zalihe smanje za 20 procenata, onda neko koristi 20 procenata manje, rekao je.

- Vlada mora da zaštiti ključne sektore ekonomije – snabdevanje hranom, zdravstvene usluge, škole i tako dalje – a zatim mora da shvati kako će upravljati tržištem za ostale, naveo je i dodao:

- Ne mislim da mogu jednostavno da prepuste da sve bude slobodno, što bi bilo haotično i veoma regresivno i nepravedno prema onima sa ograničenom sposobnošću plaćanja. Mnogo zemalja širom sveta sada počinje da razmatra kako da nežno smanji potrošnju – vožnja naizmeničnim danima za različite registarske brojeve, dodatni dan odmora nedeljno – to je ono što rade neke zemlje na Dalekom istoku.

Kako je naveo, takve mere su oblik racionalizacije koji će ograničiti potražnju kako bi se uspostavila nova ravnoteža sa ponudom.

On je u emisiji "Today" na BBC Radiju 4 rekao da se problem sa gorivom neće brzo rešiti – čak i ako se postigne politički dogovor.

- Postoji stvarna šteta na postrojenjima i zalihama, rekao je. „Neke rafinerije su uništene, gasni terminal u Kataru je uništen i biće potrebno mnogo vremena da se to vrati u funkciju.Dakle, imaćemo problem tokom prilično dugog perioda.

Batler, gostujući profesor na "King's College" u Londonu, rekao je da ministri treba da maksimiziraju proizvodnju britanske nafte iz Severnog mora, iako to nije trenutno rešenje.

U međuvremenu, potrošači bi trebalo da budu zaštićeni od preteranog povećanja cena od strane dobavljača goriva putem „forenzičkih revizija“ računa kompanija.

- Vlada bi trebalo sada da izradi plan za upravljanje zaista ozbiljnim potencijalnim nestašicama koje bi mogle da se razviju ako se ovaj sukob nastavi i ako se Ormuski moreuz uskoro ne otvori, dodao je.

- Rizik je panična kupovina, što bi bilo užasno. Vlada ima odgovornost da smiri tržište pokazujući kako će se nositi sa ovom situacijom.

U međuvremenu, male benzinske stanice su primorane da zatvore svoje pumpe umesto da naplaćuju 2 funte po litru, dok supermarketi upozoravaju na „teške“ zalihe usred rata u Iranu.

Kako je sukob između Teherana i SAD i Izraela u subotu ušao u drugi mesec, potrošači i preduzeća osećaju udarac vrtoglavog rasta cena goriva.

Redovi se i dalje gomilaju na benzinskim stanicama širom Britanije sa kratkoročnim problemima sa snabdevanjem u nekim oblastima otkako je Iran zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji obično prolazi 20% svetskih zaliha nafte svake godine.

U subotu, sukob nije pokazivao znake jenjavanja, jer su Huti pobunjenici u Jemenu ušli u rat napadom balističke rakete lansiranim na Izrael. Stručnjaci sada strahuju da bi Huti mogli da zatvore Suecki kanal.

Najnoviji razvoj događaja izaziva zabrinutost da bi cene mogle još više da porastu ako Huti nastave svoje prethodne napade na brodarstvo u Crvenom moru.

Ove nedelje, neki vlasnici malih benzinskih pumpi su zatvorili radnje umesto da budu primorani da kupcima naplaćuju gorivo do 2 funte po litru. A u vodećim supermarketima, neke pumpe su zatvorene jer su zalihe jednostavno ponestale. Vlasnici benzinskih stanica kažu da ih je vlada optužila za „profitiranje“ od krize - što je industrija odlučno negirala - i da se suočavaju sa zlostavljanjem od strane ljutitih kupaca. Manja mesta su obično prva koja su pogođena rastom cena, a mnoga biraju da se zatvore umesto da prenesu astronomsko povećanje cena na kupce.

Nezavisne benzinske pumpe imaju veću verovatnoću da imaju ugovore o kupovini goriva koji im nalažu da kupuju na osnovu cena iz prethodne nedelje, ili čak dana, nego rivali poput supermarketa. To znači da su ranjivije na volatilnost tržišta i imaju tendenciju da budu prvi koji moraju da prenesu velika povećanja cena na kupce.

Napadi i dalje traju, Tramp šalje različite signale

Podsetimo, više od dve desetine američkih vojnika je ranjeno u iranskim napadima na saudijsku vazduhoplovnu bazu prošle nedelje, rekli su izvori, uključujući 15 u incidentu u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan u petak. Napadi su nastavljeni širom regiona tokom noći, uključujući Iran, Liban, Izrael i Bahrein.

Izrael je pretio eskalacijom udara na islamski režim, dok je američki predsednik Donald Tramp juče nagovestio da razmatra slanje trupa u region - nešto za šta je Iran upozorio da će ih to dovesti do visoke cene. Tramp je takođe zapretio da će napustiti NATO nakon što su njegovi evropski saveznici odbili da intervenišu kako bi pomogli u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Tramp je u svojim poslednjim komentarima rekao da SAD „ne moraju biti tu za NATO“, kritikujući svoje saveznike što se nisu pridružili njegovom i izraelskom ratu protiv Islamske Republike.

Govoreći na investicionom forumu u Majamiju u petak uveče, predsednik je rekao da je uznemiren što su evropske zemlje NATO-a odbile da pruže materijalnu podršku SAD dok je sukob ušao u drugi mesec.

- Uvek bismo bili tu za njih, ali sada, na osnovu njihovih postupaka, pretpostavljam da ne moramo biti, zar ne, rekao je publici.

- To zvuči kao udarna vest? Da, gospodine. Da li je to udarna vest? Mislim da samo imamo udarnu vest, ali to je činjenica. To sam govorio. Zašto bismo bili tu za njih ako oni nisu tu za nas? Nisu bili tu za nas.

SAD nisu konsultovale evropske saveznike o svojoj odluci da napadnu Iran krajem prošlog meseca, a mnogi lideri u alijansi su se usprotivili toj akciji. Ovo dolazi u trenutku kada Bela kuća nastavlja da šalje pomešane poruke o svojim namerama u sukobu, dok Tramp balansira između tvrdnji da je rat gotovo dobijen i pretnji velikom eskalacijom, moguće čak i trupama na terenu.

Srbija Danas/Daily Mail