Čudo u Saudijskoj Arabiji: Gradi se grad u pustinji bez automobila, svi žive u jednoj zgradi i putuju metroom (VIDEO)
Usred saudijske pustinje, između golih planina i Crvenog mora, rađa se jedan od najambicioznijih urbanističkih projekata u istoriji čovečanstva poznat kao NEOM.
Ideja je napraviti grad iz budućnosti, grad bez automobila, bez zagađenja, bez haosa koji poznajemo iz savremenih metropola. Ali način na koji je Saudijska Arabija rešila da to uradi daleko prevazilazi sve dosad viđeno.
U pitanju je plan vredan više od 500 milijardi dolara, a glavni simbol tog projekta je “The Line”, futuristički grad koji će se pružati u savršenoj pravoj liniji dužine 170 kilometara, visine 500 metara, i širine svega 200 metara. Ogromno stakleno ogledalo u srcu pustinje, koje bi trebalo da ugosti do devet miliona ljudi.
Postavlja se pitanje da li je projekat naučna fantastika ili makar nešto što se još uvek nalazi na granici između arhitektonskog sna i geopolitičkog eksperimenta.
Prema zvaničnim izjavama saudijskih vlasti, grad će biti potpuno održiv, snabdevan solarnom i vetroenergijom, dok će veštačka inteligencija nadgledati svaki aspekt funkcionisanja od javnog prevoza do kontrole bezbednosti.
Umesto automobila i puteva, stanovnici će koristiti superbrzi autonomni voz koji će ih od jednog kraja grada do drugog prevesti za manje od 20 minuta. Svaka tačka u gradu biće dostupna za pešake za pet minuta hoda.
Grad bez saobraćajnih gužvi, bez emisije štetnih gasova. Ako zaživi, ovaj grad bi mogao da postane model za sve buduće urbanističke projekte u svetu.
Međutim, dok sa zvaničnih dron-snimaka sve deluje fascinantno, stvarnost na terenu, prema iskazima pojedinih ljudi koji su tamo radili, zna biti daleko manje glamurozna.
Na Redditu i drugim forumima mogu se pronaći suprotstavljeni narativi: neki korisnici pišu kako radovi kasne, kako se mnogi sektori projekta zapravo ne razvijaju, već stagniraju, kako vlada konfuzija i da je ceo projekat više PR kampanja nego funkcionalna građevinska stvarnost.
Neki idu toliko daleko da tvrde da je projekat u određenim segmentima već "mrtav", odnosno pretrpeo tihi pad u prioritetima vlasti, posebno nakon što su početne investicije progutale ogromne sume, a globalna ekonomska neizvesnost unela dodatnu dozu opreza.
S druge strane, postoje i ljudi koji žive i rade na gradilištu NEOM-a i svedoče potpuno suprotno. Prema njima, radovi traju danonoćno, smeštaji za inženjere i radnike su funkcionalni, a mnogi sektori, posebno oni vezani za logistiku i infrastrukturu, napreduju impresivnim tempom.
Oni veruju da svet ne razume koliko je ovaj projekat dugoročan i da će mu biti potrebne decenije, a ne godine, da se u potpunosti izgradi. Prema tom tumačenju, NEOM nije samo grad, već nova država unutar države - kombinacija futurističke vizije, tehnološke laboratorije i mesta za testiranje društvenih i ekonomskih modela koje još nigde nisu sprovedeni.
Zanimljivo je i to da se među korisnicima društvenih mreža i foruma pojavljuju ljudi koji otvoreno izražavaju želju da se presele u NEOM čim im se ukaže prilika. Fascinirani idejom života u digitalno upravljanom, ultraefikasnom okruženju, oni NEOM ne vide kao distopiju, već kao izlaz iz sveta u kojem su gradovi prenaseljeni, zagađeni, neupravljivi i haotični.
Za njih, NEOM je san o novom početku. Ljudi maštaju o stanu s pogledom na pustinju i more, o životu u vertikalnom gradu gde su posao, rekreacija i priroda spojeni u jednu logičnu celinu. NEOM, barem u teoriji, obećava pristupačnost, inkluzivnost i visok kvalitet života za sve slojeve društva.
Naravno, tu su i etička pitanja koja se sve glasnije postavljaju. Grad se gradi na teritoriji gde su živeli pripadnici lokalnog plemena Huvaitat, od kojih su neki navodno silom raseljeni.
Takođe, mnogi se pitaju kako će izgledati život u gradu u kojem veštačka inteligencija zna gde se nalazite svakog trenutka, gde se svi podaci o vašem kretanju i ponašanju beleže, analiziraju i koriste.
U međuvremenu, dok svet raspravlja, Saudijska Arabija gradi. Na hiljade radnika iz Azije, Evrope i drugih delova Bliskog Istoka već se nalaze na terenu. Ulažu se milijarde u infrastrukturu, pa čak i aerodrom posvećen samo ovom projektu.
Stotine stranih kompanija sarađuju na pojedinačnim aspektima izgradnje: od inženjeringa, preko održive energije, do biotehnologije. Vizija je, bar za sada, preživela sve krize: pandemiju, inflaciju, energetske šokove i geopolitičke tenzije.
Da li će zaista postati grad iz filmova o budućnosti ili završiti kao još jedan grandiozni projekat koji je istorija pojela nije potpuno jasno.
