Чудо у Саудијској Арабији: Гради се град у пустињи без аутомобила, сви живе у једној згради и путују метроом (ВИДЕО)
Усред саудијске пустиње, између голих планина и Црвеног мора, рађа се један од најамбициознијих урбанистичких пројеката у историји човечанства познат као НЕОМ.
Идеја је направити град из будућности, град без аутомобила, без загађења, без хаоса који познајемо из савремених метропола. Али начин на који је Саудијска Арабија решила да то уради далеко превазилази све досад виђено.
У питању је план вредан више од 500 милијарди долара, а главни симбол тог пројекта је “The Лине”, футуристички град који ће се пружати у савршеној правој линији дужине 170 километара, висине 500 метара, и ширине свега 200 метара. Огромно стаклено огледало у срцу пустиње, које би требало да угости до девет милиона људи.
Поставља се питање да ли је пројекат научна фантастика или макар нешто што се још увек налази на граници између архитектонског сна и геополитичког експеримента.
Према званичним изјавама саудијских власти, град ће бити потпуно одржив, снабдеван соларном и ветроенергијом, док ће вештачка интелигенција надгледати сваки аспект функционисања од јавног превоза до контроле безбедности.
Уместо аутомобила и путева, становници ће користити супербрзи аутономни воз који ће их од једног краја града до другог превести за мање од 20 минута. Свака тачка у граду биће доступна за пешаке за пет минута хода.
Град без саобраћајних гужви, без емисије штетних гасова. Ако заживи, овај град би могао да постане модел за све будуће урбанистичке пројекте у свету.
Међутим, док са званичних дрон-снимака све делује фасцинантно, стварност на терену, према исказима појединих људи који су тамо радили, зна бити далеко мање гламурозна.
На Redditu и другим форумима могу се пронаћи супротстављени наративи: неки корисници пишу како радови касне, како се многи сектори пројекта заправо не развијају, већ стагнирају, како влада конфузија и да је цео пројекат више ПР кампања него функционална грађевинска стварност.
Неки иду толико далеко да тврде да је пројекат у одређеним сегментима већ "мртав", односно претрпео тихи пад у приоритетима власти, посебно након што су почетне инвестиције прогутале огромне суме, а глобална економска неизвесност унела додатну дозу опреза.
С друге стране, постоје и људи који живе и раде на градилишту НЕОМ-а и сведоче потпуно супротно. Према њима, радови трају даноноћно, смештаји за инжењере и раднике су функционални, а многи сектори, посебно они везани за логистику и инфраструктуру, напредују импресивним темпом.
Они верују да свет не разуме колико је овај пројекат дугорочан и да ће му бити потребне деценије, а не године, да се у потпуности изгради. Према том тумачењу, НЕОМ није само град, већ нова држава унутар државе - комбинација футуристичке визије, технолошке лабораторије и места за тестирање друштвених и економских модела које још нигде нису спроведени.
Занимљиво је и то да се међу корисницима друштвених мрежа и форума појављују људи који отворено изражавају жељу да се преселе у НЕОМ чим им се укаже прилика. Фасцинирани идејом живота у дигитално управљаном, ултраефикасном окружењу, они НЕОМ не виде као дистопију, већ као излаз из света у којем су градови пренасељени, загађени, неуправљиви и хаотични.
За њих, НЕОМ је сан о новом почетку. Људи маштају о стану с погледом на пустињу и море, о животу у вертикалном граду где су посао, рекреација и природа спојени у једну логичну целину. НЕОМ, барем у теорији, обећава приступачност, инклузивност и висок квалитет живота за све слојеве друштва.
Наравно, ту су и етичка питања која се све гласније постављају. Град се гради на територији где су живели припадници локалног племена Хуваитат, од којих су неки наводно силом расељени.
Такође, многи се питају како ће изгледати живот у граду у којем вештачка интелигенција зна где се налазите сваког тренутка, где се сви подаци о вашем кретању и понашању бележе, анализирају и користе.
У међувремену, док свет расправља, Саудијска Арабија гради. На хиљаде радника из Азије, Европе и других делова Блиског Истока већ се налазе на терену. Улажу се милијарде у инфраструктуру, па чак и аеродром посвећен само овом пројекту.
Стотине страних компанија сарађују на појединачним аспектима изградње: од инжењеринга, преко одрживе енергије, до биотехнологије. Визија је, бар за сада, преживела све кризе: пандемију, инфлацију, енергетске шокове и геополитичке тензије.
Да ли ће заиста постати град из филмова о будућности или завршити као још један грандиозни пројекат који је историја појела није потпуно јасно.