Da li je ekonomija Nemačke propala zbog sankcija Rusiji? "Obećana zemlja Srba" u potpunom finansijskom kolapsu (VIDEO)

Visoki porezi zbog kojih preduzeća napuštaju zemlju, guše stanovništvo, uništavaju rast, preterano davanje azila koje dovodi do toga da čak 20% stanovništva predstavljaju migranti, već su predstavljali velike prepreke ovoj nekada moćnoj ekonomiji. Sankcije Rusiji podigli su i cenu energije do tačke iz koje možda ne postoji način da se Nemačka povrati.

U pitanju nije samo prolazna stagnacija, već ozbiljno urušavanje modela koji je decenijama održavao nemačku industriju na svetskom vrhu. 

Ono što je nekada bila mašina evropskog rasta sada se pretvara u upozorenje o posledicama političkih odluka koje su presekle temelje ekonomske stabilnosti.

Najveći udar dogodio se kada je Nemačka izgubila pristup jeftinoj ruskoj energiji. 

Godinama su fabrike i izvoznici funkcionisali zahvaljujući niskim troškovima gasa i električne energije koji su dolazili iz Rusije, što je omogućavalo visok kvalitet proizvodnje i konkurentne cene. 

Kada je Evropska unija odlučila da prekine te veze i uvede sankcije, industrijska kičma Nemačke (kao što je hemijski sektor, čelik, automobili, staklo i đubriva) počela je da puca pod pritiskom troškova. 

Zamena za ruski gas pronađena je u uvozu skupljeg tečnog gasa iz Katara i SAD, ali se pokazalo da Zapadna solidarnost ima visoku cenu. Danas industrijski korisnici u Nemačkoj plaćaju struju duplo više nego njihovi konkurenti u SAD ili Kini, što direktno gasi proizvodnju i radna mesta.

Osim energetskog šoka, Nemačka je pogođena i sve oštrijom konkurencijom iz Kine, koja više nije samo tržište za nemačke mašine i automobile, već globalni takmac u istim sektorima. 

Dok su nekada kineske fabrike zavisile od nemačke tehnologije, danas Nemačka gubi tržišta jer kineski proizvodi stižu brže, jeftinije i uz podršku sopstvene države. 

Evropska unija, umesto da se pozabavi sopstvenom industrijskom strategijom, fokusirala se na sankcije i birokratske standarde koji dodatno otežavaju poslovanje sopstvenim firmama.

Nemačka birokratija postala je posebna prepreka razvoju. Dozvole, propisi i papirologija koče svaku inicijativu, od izgradnje vetroturbina do jednostavnih poslovnih reformi. 

Privrednici upozoravaju da zemlja više ne može da konkuriše tempom koji zahtevaju tržišta. Skupi energenti, tromi propisi i rigidna pravila EU stvaraju kombinaciju u kojoj i najvredniji radnici i preduzetnici gube volju da ostanu.

Demografska slika dodatno pogoršava stanje. Starenje stanovništva i manjak stručne radne snage doveli su do toga da hiljade firmi ne mogu da popune radna mesta. Nedostatak inženjera, informatičara, ali i osnovnih uslužnih radnika postao je hroničan problem. 

Pokušaji da se uveze radna snaga nailaze na administrativne barijere, a mladi sve ređe biraju tehničke studije. Rezultat je da produktivnost pada, dok broj radno sposobnih ljudi kontinuirano opada.

U takvim okolnostima sadašnja nemačka vlada pokušava da oživi privredu kroz plan vredan 500 milijardi evra, ali ni taj novac neće imati efekta ukoliko se ne promeni suština politike, pre svega energetske. 

Bez stabilnog i povoljnog snabdevanja energentima, teško je govoriti o ponovnoj industrijskoj ekspanziji. Odluka da se zemlja oslanja isključivo na skupe i neizvesne izvore gasa, uz gašenje nuklearnih elektrana, pokazala se kao strateška greška.

Recesija u Nemačkoj tako postaje simptom šireg problema Evropske unije koja je, u želji da pokaže političku odlučnost prema Rusiji, zanemarila sopstvene ekonomske interese. 

Dok svet ulaže u konkurentnost i tehnološki razvoj, evropska privreda guši se u propisima, skupoj energiji i ideološkim eksperimentima. 

Ako se uskoro ne promeni kurs, Nemačka, a s njom i Evropa, rizikuje da izgubi ono što je decenijama gradila, a to je status industrijskog i tehnološkog lidera sveta.