Ovu su tri scenarija koja nas mogu očekivati do leta: Putovanja avionom u opasnom problemu, nestašica goriva razara evropske avio prevoznike - Lufthansa već najavila ukidanje 20.000 letova

Evropske avio-kompanije i putnici pripremaju se za burno leto, čak i pod pretpostavkom da rat na Bliskom istoku sutra prestane. Cene avionskih karata ostaće visoke, a profit avioprevoznika pod pritiskom, jer poremećaji u snabdevanju gorivom iz zemalja Persijskog zaliva kroz Ormuski moreuz podižu troškove i povećavaju rizik od nestašica, baš uoči vrhunca turističke sezone.

Evropska unija ne proizvodi dovoljno mlaznog goriva za sopstvene potrebe; kapaciteti njenih rafinerija mogu da pokriju najviše 70 odsto potražnje. Svaki duži prekid saobraćaja tankera kroz moreuz mogao bi da dovede do borbe avio-kompanija za snabdevanje. Ozbiljnost posledica zavisiće od toga koliko brzo će se pomorski saobraćaj kroz moreuz vratiti u normalu, piše Politiko.

Dobar scenario: Rat prestaje, moreuz se otvara

Brz završetak rata i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ne bi preko noći rešili krizu sa mlaznim gorivom, jer bi tankerima i dalje bilo potrebno više od mesec dana da stignu u Evropu.

Willie Walsh, glavni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), upozorio je ranije ovog meseca da će čak i u takvom scenariju "trebati još nekoliko meseci da se snabdevanje vrati na potreban nivo".

Nestašica goriva znači da će cene karata verovatno ostati visoke tokom leta. Ipak, brzo rešavanje sukoba moglo bi da spreči masovna otkazivanja letova ili političke mere za smanjenje potražnje, smatra George Shaw, viši analitičar za naftu u konsultantskoj kompaniji Kpler.

Frédéric Deleau, potpredsednik za Evropu u Međunarodnoj federaciji udruženja kontrolora vazdušnog saobraćaja, upozorio je da bi čak i u najboljem slučaju "Evropa verovatno i dalje osećala povišene cene goriva tokom leta", iako bi bile izbegnute veće nestašice na aerodromima.

- No, ako se ovo nastavi još nekoliko nedelja, više neće biti pitanje cene, nego snabdevanja - rekao je.

Loš scenario: Delimično otvaranje i neujednačeno snabdevanje

Prema mišljenju mnogih stručnjaka, najverovatniji ishod je delimično smirivanje sukoba do početka leta, uz povremeni nastavak saobraćaja.

U takvom scenariju cene mlaznog goriva ostale bi visoke, a snabdevanje neizvesno, što znači da bi "manje isplativi letovi mogli biti otkazani, a neki aerodromi mogli bi se suočiti sa povremenim ograničenjima goriva", napisao je Deleau u svojoj analizi.

Na udaru bi se prvo našli dugolinijski letovi za odmor i manje popularne regionalne rute. Zbog visokih cena karata, "ljudi počinju da razmišljaju da na odmor krenu automobilom ili bi se mogao vratiti trend letovanja kod kuće", rekao je Andrew Charlton, izvršni direktor konsultantske kompanije Aviation Advocacy.

U takvoj situaciji, dodao je, avioprevoznici bi mogli da ukinu više kratkih regionalnih letova, dok bi profitabilnije duže rute, koje opslužuje manji broj kompanija, verovatno bile sigurne.

- Rizik sa kojim se putnici zapravo suočavaju jeste cena, što znači doplate za gorivo, manje karata po sniženim cenama i proređeni letovi na rubnim rutama - izjavila je Marina Efthymiou, profesorka vazduhoplovstva na Univerzitetu u Dablinu.

Lufthansa je već najavila ukidanje 20.000 letova u narednim mesecima kako bi smanjila potrošnju goriva, a nije jedina. Avioprevoznici su poručili da će povećanje troškova prebaciti na potrošače.

- Prisiljeni smo na to, jer bismo inače za nekoliko meseci bankrotirali - rekao je Sébastien Justum, viši potpredsednik Air France-KLM, na nedavnom događaju u Evropskom parlamentu.

Čelnik Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je ranije ovog meseca da bi Evropa mogla ostati bez mlaznog goriva do početka juna 2026. godine. U problemima su i aerodromi.

- Aerodromi su ovde uhvaćeni u procepu - rekao je Charlton.

- Oni skladište gorivo, ali ga ne kupuju... Ako nemaju goriva, avio-kompanije neće leteti prema njima. A to je očigledno veliki problem.-

Najgori scenario: Rat se nastavlja

Ako se poremećaj pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz nastavi tokom leta, "evropske zalihe mlaznog goriva rizikuju pad ispod operativnog minimuma", upozorio je Kpler. U tom trenutku tržište bi prešlo na "direktno racionalisanje potražnje".

Prema rečima Marine Efthymiou, "ako se situacija dodatno pogorša, nestašice mlaznog goriva Jet A1 mogle bi stanje potpuno preokrenuti u dramatičnu štednju goriva u Evropi i Aziji, gde u velikoj meri zavisimo od nafte sa Bliskog istoka".

- Međutim, ceo sektor je izložen, a ovo je znatno gore od uobičajenog skoka cena nafte jer se radi o dva problema istovremeno: ceni i fizičkom snabdevanju - dodala je.
Iako je Evropska komisija odbacila najgori scenario nestašice koja bi pogodila aerodrome u EU, ipak priprema krizne planove.

Poverenik za saobraćaj Apostolos Tzitzikostas upozorio je u utorak da će države možda morati da dele svoje hitne rezerve goriva ako dođe do nestašica.

Deleau je takođe upozorio na prelivanje posledica na širu avio-industriju. Ako otkazivanja letova premaše 10 odsto uobičajenog saobraćaja, ne samo da bi pružaoci usluga kontrole vazdušnog saobraćaja zabeležili pad prihoda, već bi i avio-kompanije morale da nadoknađuju gubitke, čime bi bile "dvostruko kažnjene".

Deleau je dodao da bi niskobudžetni prevoznici mogli biti posebno ugroženi jer se "oslanjaju na visoku iskorišćenost aviona, guste rasporede i potražnju osetljivu na cene".

- Široki cenovni šok goriva upravo potkopava taj model - zaključio je.